Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija

Snažno lupanje srca (,,Srce mi kuca kao ludo...’’), nekontrolisano drhtanje (,,Ne mogu da se smirim...’’), doživljaj nedostatka vazduha (,,Ne mogu da udahnem, gušim se..’’), doživljaj nestabilnosti i vrtoglavica (,,Onesvestiću se...’’), doživljaj bliske smrti (,,Umirem!’’)...

Ocenite ovaj članak:

NAPAD PANIKE, PANIČNI POREMEĆAJ I AGORAFOBIJA

 

NAPAD PANIKE

Snažno lupanje srca (,,Srce mi kuca kao ludo...’’), nekontrolisano drhtanje (,,Ne mogu da se smirim...’’), doživljaj nedostatka vazduha (,,Ne mogu da udahnem, gušim se..’’), doživljaj nestabilnosti i vrtoglavica (,,Onesvestiću se...’’), doživljaj bliske smrti (,,Umirem!’’)...

Ako ste ikad doživeli udruženo neke od ovih simptoma verovatno ste doživeli napad panike. Šta je napad panike? Definicija kaže da je to stanje intenzivnog straha, praćeno telesnim simptomima (ubrzan rad srca, nesvestica, vrtoglavica, nedostatak vazduha...), koje nastaje naglo, brzo se intenzivira i traje od nekoliko minuta do nekoliko stati, zatim spontano prestaje.

U osnovi napada panike je strah od smrti. Taj osećaj životne ugroženostii sve simptome koji mu se dešavaju, čovek koji doživljava napad panike povezuje sa nekim akutnim smrtonosnim bolestima, kao što su infarkt miokarda, krvarenje u mozgu, naglo otkazivanje nekih vitalnih organa. Nakon prestanka napada panike sam napad panike se doživljava kao jedno izuzetno traumatično iskustvo koje se u budućnosti mora sprečiti. Zbog toga se osoba koja je doživela napada panike uglavnom prvo javlja lekarima različtih somatskih specijalnosti, najčešće lekarima opšte prakse, internistima, kardiolozima, a sve sa namerom da se sazna šta sa zdravljem nije u redu. Još pre odlaska kod lekara osoba iz svoje okoline, od prijatelja, ukućana ili nekog ko se ranije susretao sa sličnim problemom, može dobiti savete tipa ’’sve to ide iz glave’’ , ’’to ti je na nervnoj bazi’’ , ’’psihički si iscrpljena’’ itd. Ovi saveti još više dobijaju na značaju kad se od lekara somatskih specijalizacija dobiju nalazi da je sa telesnim zdravljem sve u redu. Uglavnom neko od tih lekara i preporuči javljanje psihijatru. Uzimajući u obzir savete okoline i savete lekara osoba počinje da razmišlja o psihijatru i psihijatrijskom lečenju, psihoterapijskom ili farmakoterapijskom, kao potencijalnom rešenju za svoje probleme. Obično prođe još neki period sumnje u svoje telesno zdravlje jer se u međuvremenu desio još neki napad panike, traumatično doživljen, te se realizuje još neki pregled somatskih lekara dok se osoba potpuno ne uveri da ’’joj to sve iz glave ide’’. Sledi period pokušaja samopomoći, iščitavanjem različite psihološke, psihijatrijske, pa i verske i alternativno-medicinske literature, članaka na internetu te primenjivanjem nekih vežbi tom prilikom naučenih, uglavnom sa polovičnim uspehom ili potpuno neuspešno. Nakon iscrpljivanja tih mogućnosti ostaje psihijatar-psihoterapeut kao krajnje rešenje (jedino pravo rešenje prim. aut.) i to je trenutak kad se osoba obično javlja psihijatru.

Da li je to kasno? Odgovor je NIJE. Da li bi bilo bolje da se ranije javila? Odgovor je BILO BI. Pravi savet u ovom slučaju je: ŠTO PRE TO BOLJE.

*Napomena: svi oni koji se delom ili u celosti prepoznaju u prethodnom delu teksta bilo bi dobro da za ternutak prekinu čitanje i da se odmah jave psihijatru ili psihoterapeutu.

Sve ovo gore izloženo je neki uobičajni put kroz koji osoba koja doživljava napade panike prolazi pre nego što se javi psihijatru ili psihoterapeutu.

Zašto je bitno da se osoba javi što ranije na razgovor kod psihijatra ili psihoterapeuta?

Odgovor na prethodno pitanje sledi u nastavku teksta.

PANIČNI POREMEĆAJ

Nerešavanjem napada panike ili neadekvatnim rešavanjem, učestalost napada panike se povećava. Pošto je svaki napad panike vanredno traumatično iskustvo postepeno sa povećanjem učestalosti tj. ako osoba sve češće doživljava napade panike, može da se razvije intezivni strah od mogućnosti narednih napada panike koji osobe uglavnom opisuju kao ’’strah od straha’’, a u stručnoj literaturi se naziva anticipatorna anksioznost. Anticipatorna anksioznost se opisuje kao stanje u kom osobe uplašene i zabrinute za svoje zdravlje sa strepnjom iščekuju pojavu novih napada i eventualne posledice tih napada. Sve ovo skupa, učestali napadi panike sa anticipatornom anksioznošću između dva napada, čini jedno kompleksnije i teže stanje koje se zove panični poremećaj. Može da se desi da osoba duže vreme ne doživljava napade panike ali da je u stalnom strahu od pojave novih napada i to je takođe panični poremećaj.

 

AGORAFOBIJA

Postepano osoba počinje da izbegava određena mesta i situacije u kojima je ranije doživela napade panike ili očekuje da će ih doživeti. Sa progresijom bolesti spisak tih mesta sve više se povećava. Iz kliničke prakse iskustvo kaže da se najčešće izbegavaju javni prevoz, masovna okupljanja, samostalno ostajanje kod kuće, samostalni izlasci iz kuće, čekanje u redu... Izbegavanjem ovih ’’fobičnih’’ mesta osoba doživljava neku vrstu olakšanja što je navodi da nastavi sa istim obrascem ponašanja sve dok se spisak situacija koje se izbegavaju toliko ne proširi da osoba praktično i ne izlazi iz kuće. Sve ovo prethodno navedeno predstavlja stanje koje se zove agorafobija. Na pitanje zašto se izbegavaju određene situacije uglavnom dobijamo odgovor da se radi o strahu od smrtonosnog ishoda, strahu da neće moći da pobegnu ili da im se neće pružiti pomoć u slučaju napada panike. Karakteristično za osobe koje imaju agorafobiju je i takozvani ’’fobični pratilac’’. Fobični pratilac je osoba u čijem prisustvu agorafobičar dozvoljava sebi da poseti mesta koja inače izbegava. Fobični pratilac je osoba od naročitog poverenja za agorafobičara, i obično je to neko od roditelja, češće majka, partner, kod muškaraca može biti najbolji prijatelj, kum. Treba naglasiti da se u trenucima traženja najboljeg rešenja za prevazilaženje napada panike vrlo često posegne i za alkoholom. Tako da nije retkost da osoba da bi predupredila napade panike, na fobičnim mestima a kasnije i uvek, sa sobom nosi flašicu rakije ili nekog drugog žestokog pića. Takođe, nije retkost da agorafobija ide zajedno i sa nekim drugim specifičnim fobijama, kao najčešća takva fobija je klaustrofobija inače strah od zatvorenog prostora koja se najčešće manifestuje kao strah od lifta.

 

NAPAD PANIKE →PANIČNI POREMEĆAJ→AGORAFOBIJA

U zaključku možemo reći da je put od prvog napada panike, preko paničnog poremećaja do agorafobije nekad duži, nekad kraći ali svakako rezultuje životnom nefunkcionalnošću, nemogućnošću ostvarenja svojih ličnih kapaciteta a lična zadovoljstva i ciljevi ostaju neostvareni. Cilj ovog teksta je da prepoznate da li se aktuelno nalazite na tom putu i u kom delu tog puta se nalazite i shodno tome se javite psihijatru ili psihoterapeutu, ŠTO PRE TO BOLJE. Lečenjem ovih stanja, psihoterapijskim i farmakoterapijskim, bavimo se u nekim drugim tekstovima na našem sajtu.

 

Pitajte psihoterapeuta