Primer II

Ocenite ovaj članak:

I.J., star 29 godina, pravnik po struci,  javlja se terapeutu zbog izraženog znojenja u određenim situacijama, straha od ulaska u gradski prevoz i nelagode koja se javlja kada je u grupi ljudi. Navodi da ima nelagodu kada se mimoiđe sa većim i jačim muškarcem od sebe na ulici i da ne voli da ide u teretanu.

U toku analize životnog skripta pojavljuje se podatak da je u toku odrastanja agresivnost smatrana za nepoželjnu osobinu od strane majke. Klijent je to doživeo kao ranu zabranu na doživljaj i ispoljavanje agresivnosti.

U toku terapijskog procesa, klijentu je data dozvola da doživi i ispolji agresiju koju u sebi oseća. Nakon kraćeg vremena, znojenje je prestalo, vožnja gradskim prevozom je postala interesantna, a u jednoj situaciji je samoinicijativno preuzeo da vodi sastanak u

I dalje od toga, promenio se odnos sa okolinom. Navodi da je okolina počela da ga doživljava drugačije, odlučnije i čvršće. Naravno, promene su bile najuočljivije u odnosu sa devojkom, koja je bila smirenija i zadovoljnija jer se osećala sigurnije pored muškarca koji sme da upotrebi svoju agresivnost ako je to potrebno.

Pitajte psihoterapeuta