Crtice

Ocenite ovaj članak:

Crtice

Bajka o toplim pahuljicama

Jednom davno živelo je dvoje srećnih ljudi zvani Tim i Megi sa svoje dvoje dece po imenu Džon i Lusi. Da bi se razumelo kako su bili srećni, morate razumeti kakvo je to bilo vreme. Vidite, u to vreme svako je pri rođenju dobio malu, nežnu torbu sa toplim pahuljicama. Kad god bi neko posegnuo u torbu, mogao je iz nje da izvadi tople pahuljice. Tople pahuljice su se mnogo tražile jer su činile da se svako ko ih dobije oseća prožet toplinom i mekoćom. Ljudi koji nisu redovno dobijali pahuljice bili su u opasnosti da im se razvije bolest koja je uzrokovala da im se kičma osuši i da umru.

Tih dana bilo je vrlo lako dobiti tople pahuljice. Svaki put kad nekome trebale, mogao je da dođe do tebe i da kaže: "Želeo bi da dobijem tople pahuljice."

Tada bi ti posegnuo u torbu i izvadio tople pahuljice veličine ruke male devojčice. Kada bi pahuljica ugledala svetlo dana, nasmešila bi se i procvetala u veliku čupavu, toplu pahuljicu.. Tada bi je postavio na rame, glavu ili krilo osobe i ona bi se privila i rastopila na koži i činila da ga prožme dobar osećaj. Ljudi su stalno tražili jedni od drugih tople pahuljice i kako su se slobodno davale, nikada nije bio problem da svako dobije dovoljno. Bilo ih je uvek mnogo za razmenu i svi su zbog toga bili srećni i osećali se najčešće toplo i pahuljasto.

Jednoga dana zla veštica je postala ljuta jer su svi toliko srećni i niko ne kupuje njene napitke i masti. Bila je jako lukava te je smislila opak plan. Jednog prekrasnog jutra uvukla se kod  Tima dok se Megi igrala s njihovom ćerkom i šapnula  mu u uvo:
"Pogledaj Time, vidi koliko toplih pahuljica Megi daje Lusi. Znaš, ako tako nastavi možda će ih potrošiti i onda neće ostati nijedna za tebe." Tim je bio zapanjen. Okrene se ka veštici pa joj reče:"Hoćeš da kažeš da neće uvek biti toplih pahuljica u našoj torbi kada posegnemo za njima?" A veštica odvrati:" Ne, apsolutno ne, i jednom kad ih potrošiš, to je sve. Više ih nećeš imati." Onda odlete dalje na metli smejući se i vrišteći.

Tim to primi k srcu i počne da primećuje svaki put kad bi Megi davala tople pahuljice nekom drugom. Čak se zabrinuo i uznemirio jer je voleo Megine tople pahuljice. I nije hteo da ostane bez njih. Bio je uveren da nije u redu da Megi troši svoje tople pahulje na decu i druge ljude. Počeo je da se žali svaki put kad bi video da ih daje nekom drugom, a kako je i Megi njega volela, prestala je često da daje tople pahuljice drugim ljudima i počela je da ih čuva za njega.

Djeca su to posmatrala i uskoro pomisle kako je pogrešno davati tople pahuljice svaki put kad ih neko traži ili se tako oseća. Oni su takođe postali vrlo oprezni. Posmatrali bi svoje roditelje pažljivo i kad bi osetili da neko od roditelja daje previše toplih pahuljica, počeli bi da prigovaraju. Počeli su da osećaju zabrinutost kad god bi davali tople pahuljice. Iako su uvek nalazili tople pahuljice kad bi posegnuli u torbu, sve ređe i ređe su posezali i postajali su sve više škrti. Ubrzo ljudi primetiše nedostatak toplih pahuljica i počeše da se osećaju manje toplo i pahuljasto. Počeše da im se krive kičme, a ponekad bi i umirali zbog nedostatka toplih pahuljica. Sve češće i češće odlaziše kod veštice da bi kupovali napitke i masti, čak uprkos tome što im se činilo da ne deluju.

Dakle, situacija postade ozbiljna. Zla veštica koja je sve to posmatrala nije stvarno želela da ljudi umiru (jer mrtvi ljudi ne kupuju njene napitke i masti), te je smislila novi plan. Svi su dobili torbu vrlo sličnu onoj sa toplim pahuljicama, osim što je bila hladna. U veštičinoj torbi bile su hladne bodlje. Te hladne bodlje nisu činile da se ljudi osjećaju toplo i pahuljasto, već su činile da se umjesto toga osjećaju hladno i bodljikavo. Ali su sprečile su da se kičme krive. I od tada, kad god bi neko rekao: „Ja želim tople pahuljice“, ljudi koji su brinuli da ne iscrpe svoju zalihu bi rekli: „Ja  ne mogu da ti dam tople pahuljice, ali da li želiš hladne bodlje?“

Ponekad bi dvoje ljudi prišlo jedno drugom misleći da će dobiti tople pahuljice, ali bi jedan ili drugi promenio mišljenje i završili bi dajući jedan drugom hladne bodlje. I, kao posledica toga, vrlo je malo ljudi umiralo, ali je mnogo ljudi bilo nesrećno i osećalo se hladno i bodljikavo.

Od dolaska veštice razmenjivalo se sve manje i manje toplih pahuljica. Zbog toga su one, za razliku od ranijih shvatanja da su dostupne kao vazduh, postale izuzetno vredne. To je prouzrokovalo da ljudi rade različite stvari u nameri da ih nabave. Pre nego što se pojavila veštica ljudi su znali da budu u grupama od troje, četvoro, petoro, ne brinući previše ko kome daje tople pahuljice. Posle dolaska veštice, ljudi su  počeli da se uparuju i čuvaju svoje tople pahuljice isključivo jedan za drugoga. Ljudi koji su se zaboravili i dali svoje tople pahuljice nekom drugom, odmah bi se osetili krivim zbog toga što su znali da će njihov partner biti ogorčen zbog gubitka toplih pahuljica. Ljudi koji nisu mogli da pronađu darežljivog  partnera, morali su da kupuju svoje tople pahuljice i morali su mnogo da rade da bi za njih zaradili. Neki ljudi su nekako postali popularni i dobijali mnogo toplih pahuljica bez obaveze da ih vrate. Ti ljudi su zatim prodavali tople pahuljice ljudima koji su bili nepopularni i trebale su im da prežive.

Drugo što se dogodilo jeste da su neki ljudi uzimali hladne bodlje – kojih je bilo bezgranično i koje su bile lako dostupne – bojali ih u belo i pahuljasto i davali ih kao tople pahuljice. Ti plagijati toplih pahuljica su zapravo bile plastične pahuljice i izazivale su dodatne teškoće. Na primer, dvoje ljudi koji bi se sastali i slobodno razmenjivali plastične pahuljice, pretpostavljali su da bi trebale da deluju da se osećaju dobro.

Umjesto toga, oni su se osećali loše. Kako su mislili da razmenjuju tople pahuljice, ljudi su postajali vrlo zbunjeni, pa zbog toga nisu otkrivali da su njihovi hladni, bodljikavi osećaji zapravo posledica činjenice da su dobili mnogo plastičnih pahuljica.

Tako je situacija bila vrlo, vrlo loša, a sve je počelo dolaskom veštice, koja je učinila da veruju da jednog dana, kada to budu najmanje očekivali, mogu posegnuti u torbu i tamo više neće naći tople pahuljice.

Ne mnogo kasnije, mlada žena širokih bokova, došla je u tu nesrećnu zemlju. Izgledalo je kao da ništa nije čula o zloj veštici i nije bila zabrinuta da će potrošiti tople pahuljice. Davala ih je slobodno, čak i kad joj nisu tražili. Zvali su je Žena-bok i osuđivali jer je deci dala ideju da ne treba da brinu o trošenju toplih pahuljica. Djeca su je vrlo volela jer su se uz nju osećala dobro i počela su da daju  tople pahuljice kad god su osetila da im se to sviđa.

Odrasli su postali vrlo zabrinuti, pa su odlučili da donesu zakon kako bi sprečili decu da crpe svoje zalihe toplih pahuljica. Zakon je proglasio kriminalnim delom bezazleno davanje toplih pahuljica, bez dozvole. Mnoga deca, izgleda, za to nisu brinula; uprkos zakonu nastavila su da daju jedna drugoj tople pahuljice kad god su to želela i kad god im se tražilo. Kako je bilo mnogo, mnogo dece, gotovo koliko i odraslih, počelo je da izgleda kao da bi deca mogla da se izbore za svoje.

Teško je reći šta će se dogoditi. Hoće li snage zakona i reda odraslih zaustaviti bezbrižnost dece? Hoće li se odrasli pridružiti Ženi-boku i deci i iskoristiti priliku što će uvek biti toplih pahuljica koliko god je potrebno? Hoće li se setiti dana koje njihova deca žele da vrate, kad je toplih pahuljica bilo u izobilju jer su ih ljudi davali slobodno????

Borba se proširila po celoj zemlji i verovatno se dešava i tu gde ti živiš. Ako želiš, a ja se nadam da je tako, možeš da se pridružiš u davanju i traženju toplih pahuljica i budeš ljubavan i zdrav koliko god možeš.

Claude Steiner: Scripts People Live

Prevazilaženje iluzija odlomak iz "Prevazilaženje iluzija" od Vladimira Poznera

Avon books, 1990, str.311

Prevazilaženje iluzija je bolan proces jer su te iluzije droga za naše misaone procese. One menjaju naš doživljaj realnosti, nekada vrlo blago, a nekad potpuno. Mi postajemo zavisni od iluzija jer nam one omogućavaju da uživamo. Ali kada nas stvarnost pritisne, otkrivamo da nismo više u stanju da se nosimo sa njom. Iluzije mogu da ubiju.

Prevazilaženje iluzija je bolno jer za to ne postoji lek niti rehabilitacioni centar. Čovek je u tome sam i bez podrške. I baš zbog toga što toliko boli mnogi od nas to nikada ne urade.

Bol je izazvan sumnjom u ono što se čini neporecivo, ispitivanjem onoga što se čini sveto i kontemplacijom na mogućnost da grešimo.Koliko god da je teško za pojedinca, za društvo kao celinu je još teže. I mnogo važnije. Društvo zasnovano na iluzijama predstavlja strašnu pretnju za sve svoje članove i na kraju mora propasti.

Deca uče ono što žive

Ako deca žive u KRITICIZMU            

                                                            ona uče da OSUĐUJU.

Ako deca žive u NEPRIJATELJSTVU

                                                            ona uče da se TUKU.

Ako deca žive u RUGANJU

                                                            ona uče da budu STIDLJIVA.

Ako deca žive u STIDU

                                                           ona uče da se osećaju KRIVIM.

Ako deca žive u TOLERANCIJI

                                                            ona uče da budu STRPLJIVA.

Ako deca žive u OHRABRIVANJU

                                                            ona uče da imaju POVERENJA.

Ako deca žive u POHVALAMA

                                                             ona uče da VREDNUJU.

Ako deca žive u NEPRISTRASNOSTI

                                                             ona uče da budu PRAVEDNA.

Ako deca žive u SIGURNOSTI

                                                             ona uče da imaju VERE.

Ako deca žive u ODOBRAVANJU

                                                            ona uče da VOLE SEBE.

Ako deca žive u PRIHVATANJU I PRIJATELJSTVU

                                                             ona uče da NAĐU LJUBAV U SVETU.

Dorothy Law Nolte

Šta možemo da naučimo od psa?

Kada one koje voliš dođu kući, UVEK potrči da ih pozdraviš.

Budi poslušan kada je to u tvom interesu.

Daj drugima na znanje kada ugrožavaju tvoju teritoriju.

Prilegni u toku dana i istegni se pre nego što ustaneš.

Trči i igraj se svakoga dana.

Jedi sa uživanjem i entuzijazmom.

Budi veran.

Nikad ne pokušavaj da budeš ono što nisi.

Ako ono što želiš leži zakopano, kopaj dok ga ne pronađeš.

Kada neko ima loš dan budi tih, sedi pored njega i budi nežan.

Traži pažnju i pusti ljude da te dodirnu.

Izbegavaj da ujedaš kad i pomaže i samo režanje.

U vrelim danima pij puno vode i lezi u debelu hladovinu.

Kada si srećan, skači i razmrdaj celo telo.

Uživaj u radosti dugih šetnji.

Bez obzira koliko te često grde, ne zapadaj u krivicu i patnju...dotrči odmah nazad i pomiri se.

Odgajanje dece ka autonomiji: 10 pravila

1.Nemojte imati dete ako ne možete da mu obezbedite 18.-godišnju sigurnost Odgoja i Zaštite. Kada dobijete dete učinite sve da skratite vremenski period u kome ste mu neophodni, dopuštajući mu da dostigne autonomiju što je ranije moguće.

2.Glavna težnja u postizanju dečije autonomije je da se omogući detetu da slobodno koristi svoje sposobnosti intimnosti, svesnosti i spontanosti. Ni jedan drugi cilj (disciplina, dobri maniri, samokontrola i sl.), ne treba da bude ispred autonomije, iako to roditelji mogu želeti i primenjivati, ali nikako ako je u kontradiktornosti sa glavnim ciljem: autonomijom.

3.Intimnost se gasi korišćenjem Strouk ekonomije. Ne branite deci da potpuno i iskreno ispoljavaju svoju ljubav ili nedostatak ljubavi. Ohrabrite ih da daju, traže, prime i odbiju strouk, i da se hvale.

4.Svesnost se gasi kroz Diskaunte. Nemojte da diskauntujete (obezvređujete) racionalnost, osećanja i intuiciju svog deteta. Naučite decu kako da vrednuju sebe i odgovorite na njihove zahteve za samopotvrdom kada su upućeni Vama.

5.Nikada ne lažite svoju decu, ni slučajno ni namerno. Ako odlučite da sakrijete istinu od njih, kažite im to i objasnite im zašto.

6.Spontanost se gasi kroz bezrazložna pravila koja se odnose na upotrebu telesnih funkcija. Nemojte da upravljate kretanjem, posmatranjem, slušanjem, dodirivanjem, mirisanjem i probanjem ukusa kod svoje dece, osim kada to remeti Vaše blagostanje ili stavlja njih u jasnu i trenutnu opasnost - i tada samo na kooperativan način. Zapamtite da će mudrost tela Vašeg deteta o sebi samom nadmašiti Vašu skoro svaki put. Ne uzimajte previše ozbiljno savete stručnjaka  (pedagoga, lekara) jer oni su grešili pre i grešiće opet. Nemojte nikada fizičkom silom napadati ili na bilo koji način ugrožavati telesni hram Vašeg deteta. Ako to i učinite, izvinite se odmah i potpuno; ali ne činite grešku da uđete u ulogu Spasioca zbog krivice. Preuzmite odgovornost za svoje akcije i nemojte ponavljati one kojima ste nezadovoljni.

7. Nemojte da Spašavate, pa onda Progonite svoje dete. Ne činite detetu ono što ne biste voleli Vama da čine. Ako to i učinite , nemojte da ispravljate grešku Proganjajući ih kasnije. Dajte svom detetu šansu da se bori za sebe pre nego što mu “pomognete”.

8. Nemojte učiti dete da se takmiči. Naučiće o tome dovoljno gledajući TV i čitajući štampu. Učite ih kako da sarađuju.

9. Ne dozvolite deci da Vas ugnjetavaju. Vi imate prava na vreme, prostor i sopstveni ljubavni život odvojeno od njih. Zahtevajte da se Vaše potrebe uzmu u obzir; oni će to uvažiti iz ljubavi prema Vama.

10. Imajte poverenja u ljudsku prirodu i verujte u svoju decu. Ona će Vam uzvratiti svojom ljubavlju.

Autor: Claude Steiner

Pitajte psihoterapeuta