San - naš prozor u nesvesno

Ocenite ovaj članak:

  Svaki čovek sanja. San i snevanje nije odraz nekakve bolesti, san je dokaz da nesvesni deo naše ličnosti postoji i naš način da u taj nesvesni deo povremno gvirnemo. Uzmimo kao primer naše psihe onu standardnu predstavu ledenog brega koji pluta morem, gde je ona jedna trećina iznad vode svesni deo naše ličnosti a dve trećine ispod površine vode predstavlja nesvesni deo naše ličnosti. Upravo sredstvo da svesni deo naše ličnosti prodre do dubina nesvesnog jesu snovi.

                                                  

  Snovi nisu jedini način da saznamo šta se u nesvesnom delu dešava ali svakako najdostupniji i najočigledniji dokaz postojanja nesvesnog. Snove možemo slikovito predstaviti kao mali zračak svetla u tom tamnom vilajetu nesvesnog. Snovi su kao reflektor što samo za trenutak obasja neki kutak tamne sobe na osnovu koga možemo videti šta se u tom kutku dešava i naslućivati šta se nalazi u ostatku tamne sobe.

  Od postanka čoveka snovi su prisutni u njegovom psihičkom životu. Oduvek je postojala težnja čoveka da rastumači snove I da dokuči šta mu to snovi poručuju. Od prvih civilizacija postoje dokazi da su se ljudi bavili snovima, Asteci I Maje su snove koristili za proricanje budućnosti, druge kulture su uglavnom pridavale magijski značaj snovima a postoje I kulture koje su verovale da im se preko snova obraćaju vanzemaljci. San je ostao misterija svih tih godina I vekova, I u svojoj suštini ostavljao prostor za raznorazna nagađanja I pripisivanja značenja. Kao takav, san je našao mesto I kao večita insipracija umetnika, koje vidimo u delima Hijeronimusa Boša, Franciska Goje I mnogih drugih, a treba napomenuti da san ima dostojnog predstavnika i u našoj umetnosti preko sna Vuka Mandušića u Njegoševom Gorskom vijencu.

                                                       

  Svih tih godina san je bio uglavnom zanemaren od strane nauke, ponekad prezren a stidljiva tumačenja su svodila na floskulu, vekovima prisutnu, da je san nusprodukt izmorenog mozga. U savremenu nauku san je na velika vrata uveo na iskraju 19. veka Sigmund Frojd I dao mu značaj kakav san objektivno i zaslužuje. Frojd je snove tretirao kao I svaki drugi simptom, tj. pokazatelj psihičkog stanja pacijenta. Smatrao ga je jako korisnim I voleo je kad tokom psihoterapijskog procesa pacijent nešto sanja jer je tumačenjem tog sna ‘’štedi vreme’’ koje bi se potrošilo na mukotrpno prebiranje po prošlosti I detinjstvu pacijenta kako bi se pronašao uzrok nekog psihičkog problema. Razlikovao je dečje snove od snova odraslih. Dečji snovi se tumače bez napora jer su ogoljena predstava detetovih neostvarenih želja. Kod odraslih, snovi zadržavaju to svojstvo predstave neostvarenih želja ali odraslo nesvesno svojim različitim mehanizmima (cenzura, sažimanje, pomeranje, simbolizacija, vizualizacija I sekundarne obrade) taj primarni san modifikuje i dovodi do onog manifestnog sna, tj. onog sna koga sanjamo I čijeg se sadržaja sećamo nakon buđenja. Taj proces od tog ‘’dečjeg’’ sna do ovog ‘’manifestnog’’ sna Frojd označava terminom ‘’izopačenje snova’’. Upravo posao psihoterapeuta I jeste da to klupko od manifestnog sna do primarnog sna razmota I dođe do srži problema.

  Početna Frojdova pretpostavka da su snovi refleksija potisnutih sadržaja (uglavnom neprijatnih) u nesvesni deo zadržala se do danas iako je Frojdovo tumačenje snova u decenijama koje slede naišlo je na kritiku I mnogi od budućih naučnika su dali svoje viđenje snova drugačije od njegovog. Jung se slagao da su snovi put poznavanja nesvesnog I dao je novu tehniku tumačenja snova (razmotavanja klupka) koju je nazvao ‘’metod amplifikacije’’. From je nadogradio Frojdov model snova tako što je rekao da se ne potiskuju samo iracionalni sadržaji već I oni racionalni (stavovi, razmišljanja). Medard Bas kritikuje Frojdov simbolizam time što odbacuje tezu da isti simboli u snovima isto znače kod različitih ljudi, npr. ako čovek sanja da je oćelavio to ne mora biti strah od impotencije već može biti I strah od egzistecijalnog osiromašenja.

  Bilo kako bilo, danas se snovi obilato koriste u psihoterapijskom radu a njihovim pravilnim tumačenjem ponekad dođemo I do rešenja problema I brže nego što smo očekivali. Važno je znati da se snovi javljaju kod svih ljudi bez izuzetka I da snovi nisu simptom bolesti.

  Umesto primera iz prakse jedna poruka. Sanjajte, sanjajte I što više sanjajte, jer što više sanjate bolje ćete upoznati sebe. A Vuku Mandušiću na njegovo pitanje ‘’Al je đavo, al su mađije’’ odgovorićemo: ‘’nit je đavo nit su mađije već to tvoja potisnuta želja iz nesvesnog se javlja’’.

Pitajte psihoterapeuta