Najčitaniji tekstovi

Svi tekstovi

Anksioznost - lekovi ili psihoterapija

Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

{modulepos feature-b}

 O anksioznosti na našem sajtu već postoji članak, u kome se detaljno razrađuju svi aspekti anksioznosti, od definicije do lečenja i prevencije. Ovde ćemo se osvrnuti na dilemu iz naslova, a koja se tiče samog lečenja anksioznosti. Iskustvo je pokazalo da je dilema, lekovi ili psihoterapija, jedna od najčešćih kad su anksiozne osobe u pitanju.

 

Par uvodnih napomena

 

Pre same razrade teme, radi lakšeg praćenja teksta, neophodno je da se, u kratkim crtama, ipak podsetimo nekih detalja vezanih za anksioznost. Ja ću ovde kao odgovor na pitanje: ‘‘Šta je to anksioznost?‘‘ iskoristiti reči klijenata, onako kako su oni opisali svoje simptome anksioznosti. Anksioznost se najčeće opisuje kao unutrašnji nemir, preterana briga, napetost, ‘‘u meni nešto vri‘‘, treperenje iznutra, ‘‘kipim u sebi‘‘, osećaj nadolazeće opasnosti, strah bez objekta straha, trema… Treba napomenuti da je anksioznost jedan od najčešćih simptoma u psihijatriji, gotovo da nema stanja ili bolesti u kojima se ne javlja. Anksioznost se javlja u širokom spektru, od normalnih stanja, preko neurotičnih poremećaja pa sve do psihoze. Potpuno iste simptome napetosti i nelagodnosti može da ima zdrava osoba kao i npr. psihotična osoba a da pri tom uzroci tih anksioznosti budu potpuno različiti. Anksioznost, dakle, vuče krene iz najrazličitijih stanja.

 anx

Slikovit prikaz

 

Kao lekar i psihoterapeut često dobijam zahteve od klijenata da definiciju neke bolesti predstavim rečima razumljivim ‘‘običnom svetu‘‘. Tada obično pribegavam slikovitom opisu nekih stanja i bolesti. Klijenti često sopstvenu anksioznost objašnjavaju onom narodnom ‘‘kipim u sebi‘‘. Poći ćemo od te slikovite predstave i kao primer za anskioznost uzeti šerpu napunjenu vodom, sa poklopcem, na ringli šporeta. Uključivanje ringle dovodi do postepenog rasta temperature. Usled konstantnog porasta temperature u nekom trenutku za očekivati je da poklopac počinje da treperi a zatim da vrela voda kipi i preliva sve dok poklopac ne bude skroz zbačen sa šerpe a u kuhinji nastane haos.

 

Šta rade lekovi?

 

Vratimo se početnoj dilemi. Lekovi koji se koriste za lečenje anksioznosti, nazivaju se anksiolitici. Kao anksiolitici najčešće se koriste lekovi

iz grupe antidepresiva i benzodijazepina. U praksi se srećemo sa obilatim korišćenjem anksiolitika, uglavnom benzodijazepina, koje se čak može kvalifikovati kao zloupotreba. Setite se koliko vaših suseda, prijatelja, poznanika itd. i koliko često, na svoju ruku popije jedan Bensedin ili Ksalol ‘‘za smirenje‘‘. Šta rade anksiolitici?

Vratimo se našem loncu u kom voda vri. Zamislite da u takav lonac dodate jednu čašu hladne vode. Naravno, temperatura vode u loncu će trenutno i za izvesno vreme pasti i voda će prestati da vri, poklopac će se smiriti. Međutim, pošto je ringla i dalje uključena i temperatura sve vreme raste, vrlo brzo će ponovo temperatura vode dostići kipući nivo i poklopac ponovo početi da treperi. Čaša hladne vode u ovom slučaju predstavlja lek, anksiolitik. Svaki put kad dodamo čašu hladne vode dešavaće se isto, privremeno smirenje a zatim ponovo isti scenario, jer ringla je sve vreme uključena. Kako isključiti ringlu?

 lonac

Uloga psihoterapije

 

Stručna javnost će reći, lekovi su simptomatska terapija a psihoterapija kauzalna. Šta to zapravo znači? Uloga lekova je da trenutno otkloni simptom bolesti dok se uzrokom gotovo i ne bavi. Upravo je pronalaženje uzroka i njegovo otklanjanje glavni ‘‘posao‘‘ psihoterapije. To znači da se psihoterapijskim radom otklanjaju uzroci anksioznosti a ne samo smirivanje simptoma. Otklanjanjem uzroka simptomi anksioznosti se trajno eliminišu. Ako se pitate šta bi psihoterapija uradila sa našim kipućim loncem, odgovor je, ugasila bi ringlu. Kao što gašenje ringle u našem slučaju neće dovesti do trenutnog hlađenja vode u loncu, već će postepeno najpre ringla da se ohladi a zatim posledično i voda u loncu, tako je i za psihoterapijski rad potrebno vreme da pokaže rezultate.

Psihoterapija i lekovi

 

Treba napomenuti da vrlo često anksiolitički lekovi mogu pomoći i u samom psihoterapijskom radu, i to kao sredstvo trenutnog smirivanja osobe kako bi psihoterapeut mogao uopšte da pristupi osobi i njegovim problemima. Pravilnim pristupom anksioznoj osobi psihoterapeut je već uradio dosta na identifikaciji i otklanjanju uzroka anksioznosti. Takođe, pošto efekti psihoterapije vrlo često budu vidljivi posle izvesnog vremena (hlađenje ringle i kipućeg lonca), lekovi mogu biti dobro pomoćno sredstvo da se taj period ‘‘hlađenja‘‘ lakše prebrodi.

 nervoza

Primer iz prakse

 

Klijentkinja u ranim tridesetim godinama, ima opsesivno-kompulzivne radnje vezane za spremanje i čišćenje kuće. Već izvesno vreme ima dijagnostikovan opsesivno-kompulzivni poremećaj. Osećala je jaku napetost i unutrašnji nemir usled nadolazeće opasnosti dok ne pospremi celu kuću, nakon toga sledi period kratkotrajnog olakšanja a zatim se napetost ponovo javlja i ona ponovo počinje sa čišćenjem već počišćene kuće i tako u krug. Psihijatri su antidepresivima u kombinaciji sa anksioliticima dugo držali ‘‘stvar pod kontrolom‘‘. Međutim, u nekom trenutku najpre usled trudnoće a zatim usled neke somatske bolesti klijentkinja više nije smela da uzima antidepresive. Anksiolitici nisu bili dovoljni da kupiraju simptomatologiju a koristila ih je u sve većim i većim količinama. Takvo stanje ubrzo ugrožava brak i profesionalnu poziciju klijentkinje. Tada odlučuje da se javi psihoterapeutu.

Psihoterapijskim radom došlo se do uzroka. Roditelji su joj se razveli kad je imala sedam godina, ona je ostala da živi sa ocem. Ona je iz škole dolazila oko 12h a otac sa posla oko 15h za to vreme ona je morala da pospremi celu kuću dok otac ne dođe sa posla inače bi dobila batine, s druge strane pospremljenu kuću otac je nagrađivao poljupcem ili nekom drugom materijalnom nagradom. Jedini način da izbegne batine bio je da na vreme pospremi kuću. Uzgred, oca nikad nije kvalifikovala kao strogog i neprijateljskog, sve vreme pa i dan danas oca smatra pozitivnim likom u svom životu.

Danas ta klijentiknja živi srećan brak (muž je nije ostavio) u kom je nakon terapije dobila još dvoje dece (troje ukupno), u struci je napredovala do rukovodećeg mesta u jednoj firmi, ocu je sve oprostila a psihoterapeutu svake godine pokloni šerpu za rođendan. Da, prestala je i da kuva, kaže, voli da joj ringla bude stalno isključena.

Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Pitajte psihoterapeuta

Anketa

Da li ste bili na psihoterapiji?

Prijavite se na našu e-mail listu da biste dobili obavestenja o novim tekstovima: