Najčitaniji tekstovi

Svi tekstovi

Trauma - od raja do očaja i nazad

Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

  Kad govorimo o traumi, mislimo na psihičku traumu a ne na telesnu traumu (fizička povreda nekog dela tela) koja, uzgred rečeno, takođe može dovesti do psihičke traume. Traumi, onoj psihičkoj, različiti autori, različiti stručni krugovi i istraživanja, daju manji ili veći značaj u razvoju psihičkih simptoma i u krajnjoj liniji u razvoju psihičke bolesti. Međutim, zajedničko stanovište je da trauma jeste značajan faktor koga treba razmotriti kad god uočimo bilo kakav psihički simptom kod čoveka. Anksioznost, strahovi, nesanica, panični napad, fobije, paranoja, prisilne radnje, histerija, neraspoloženje, apatija, bezvoljnost i psihosomatski simptomi su samo neki od simptoma kojima uzrok može biti psihička trauma.

 

Frojdov pristup traumi

Frojd je mnoge psihičke bolesti i stanja objasnio postojanjem nekog traumatičnog događaja u ranijem životu koji nije ''obrađen na pravi način'', te se iz nesvesnog dela ličnosti probio do svesnog, u obliku nekog simptoma (različite fobije, prisilne radnje, histerija...). Po Frojdu, sama trauma ili traumatični događaj nije dovoljan da se ''stvori'' psihički simptom već je za to potreban i još jedan faktor a to je tzv. ''potiskivanje''. Potiskivanje je nezreli mehanizam odbrane, jedan od najprimitivnijih a prema tome našoj ličnosti i jedan od najdostupnijih. Kada se neki traumatični događaj potiskuje, treba računati sa tim da će on svakako u nekom trenutku pronaći put do svesnog u obliku simptoma psihičke bolesti.

loptabazen

Fenomen lopte u bazenu

Slikovito, zamislite da se nalazite u bazenu a da je traumatični događaj jedna naduvana lopta koja pluta po vodi. Na vrlo lak način snagom svojih ruku moći ćete da je potisnete ispod površine vode. Međutim, pri tom potiskivanju morate biti jako usredsređeni na loptu koja je pod vodom jer svaki trenutak nepažnje može rezultovati da vam lopta isklizne i opet ispliva na površinu. Takođe, ukoliko ste ipak usredsređeni i dobro fokusirani ipak vam to potiskivanje u dužem vremenskom periodu crpi neku fizičku snagu pa nije isključeno da vam u nekom trenutku ponestane snage i lopta se ponovo nađe na površini. U praksi se često susrećem sa ljudima koji su tu snagu davno izgubili, figurativno, plivaju na toj lopti bez nade da će je ikad ponovo potisnuti ispod površine, plivaju jer je lopta vremenom iscrpla i njihove fizičke osobine ( ni svom svojom težinom ne mogu potisnuti loptu).

 

Uloga psihoterapije

Česti traumatični događaji koji se javljaju kao uzroci psihičkih simptoma su smrt bliske osobe, saobraćajne nesreće, sopstvena bolest ili bolest bliske osobe, razvod ili raskid emotivne veze, pad na ispitu itd. Važno je napomenuti da traumatični događaj svaka osoba individulano, na svoj način doživljava. Na primer, za nekoga je smrt bliske osobe samo još jedan događaj u nizu a za nekog životna trauma sa nesagledivim posledicama. Dobar psihoterapeut nikad neće zanemariti značaj traumatičnog događaja ma koliko taj događaj izgedao banalno. Raskid emotivne veze u adolescentnom periodu, a dodao bih i u kasnijim godinama, može biti uzrok teških depresivnih epizoda, ponekad i sa suicidalnim potencijalom.

Vrlo često osoba nije ni svesna samog traumatičnog događaja ili , češće, njegove uloge u njenom psihičkom životu. Ponekad u psihoterapijskom radu treba tražiti događaj koji eventualno može biti uzrok psihičkih simptoma. Ono što je značajno da napomenem, pravilnim izborom psihoterapijskih metoda svaki traumtični događaj moguće je na pravi način obraditi, prevazići i narodski rečeno ''ostaviti iza sebe''. Kad smo kod narodnih izraza valja pomenuti i onaj ''što me ne ubije to me ojača''. Upravo je tu mesto psihoterapije, da traumatični događaj iskoristi za jačanje osobe i da spreči stavranje simptoma ili ih eliminiše ako su se već stvorili, jednom rečju, da iz cele situacije izađete jači.

 

pikaso

Primer iz prakse

Jedna klijentkinja se svojevremeno javila zbog paničnih napada koji su se javljali u različitim životnim situacijama i koje ona nije mogla da objasni. Dugo vremena je živela i prilagođavala svoj život stalno vodeći računa da joj se opet ne desi panični napad. Postepeno, zbog toga dolazi do pada raspoloženja, razvija se klinička slika depresije a ona počinje da razmišlja o samoubistvu. Za sve to vreme nije mogla da ostvari nikakvu emotivnu vezu Psihoterapijskim radom došli smo do traumatičnog događaja koji je ona sve vreme potiskivala i koji je bio okidač lančane reakcije različitih simptoma. U adolescentnom dobu preživela je pokušaj silovanja od strane komšije, nikad nikom to nije rekla, pa ni roditeljima, sve vreme osećala stid i sramotu, kako kaže osećala se ''prljavo i nedostojno''. U narednom periodu psihoterapijski rad na tom događaju je dao rezultate u smislu da je ona danas osoba koja je ostvarena na profesionalnom i emotivnom planu, dobrog raspoloženja, godinama nije doživela ni jedan panični napad i ima pravilan odnos prema životu.

Zaključak, ona je svoju loptu probušila i izbacila iz bazena ( vidi ''fenomen lopte u bazenu'').

Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Pitajte psihoterapeuta

Anketa

Da li ste bili na psihoterapiji?

Prijavite se na našu e-mail listu da biste dobili obavestenja o novim tekstovima: