Zašto se žene teško opuštaju?

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Mnoge mlađe, ali i starije žene požaliće se da nikada nisu doživele orgazam jer ne mogu da se opuste. Postavlja se pitanje zašto je to tako. Iako se čini da se naše društvo oslobodilo moralnih stega u velikoj meri, seks je i dalje tabu tema u partnerskim odnosima. Većina žena kaže da sa partnerom skoro uopšte ne razgovara otvoreno o seksu. U tome veliku ulogu igra tradicionalno vaspitanje i slika žene u našem društvu. Balkanska žena je od svojih majki i baka nesvesno preuzela mit da treba da se žrtvuje, da zadovolji muškarca, da ne traži ništa za sebe – jednom rečiju da bude žena-spomenik. U okviru ovog mita je i slika žene koja u odnosu sa partnerom ne traži ono što joj je potrebno da bi bila zadovoljna. Takvo ponašanje, po našoj tradicji, ne priliči supruzi i majci.

Usled ovih zabrana koje smo nesvesno primile u toku vaspitanja, pojavljuje se druga strana medalje – nemogućnost da iskažemo svoje želje i potrebe u intimnim vezama, čak i nemogućnost da dopustimo sebi da slobodno maštamo o seksu. Tu je i uloga balkanskog muškarca, koji od svoje žene očekuje čednost i smernost. Ni sami muškarci , kao ni žene, nisu svesni ovog svog očekivanja jer se ono nesvesno prenosi kroz naše vaspitanje. Naravno da se onda kod žena javlja strah da će biti osuđene od strane partnera ako pokažu svoju “tamnu” stranu. Tu se pojavljuje problem da se žena ispolji kada ima dvostruke zabrane – one u sebi i one prećutane, ali prisutne, od strane muškarca. S obzirom na teškoće koje mnoge žene imaju da se opuste sa partnerom, postavlja se pitanje da li je došlo vreme da se oprostimo sa našim verovanjima vezanim za intimne odnose. Više je nego jasno da nam ništa ne donose, a čine nam puno štete.

Da bi promenili ove nefunkcionalne obrasce našeg ponašanja, potrebno je da odustanemo od njih i da stvorimo nove. Za žene je važno da razumeju da imaju pravo da budu srećne i da uživaju u seksu. Prvi korak ka tome bi bio otvoren razgovor sa partnerom o tome šta vole i u čemu uživaju. Korisno bi bilo za obe strane da međusobno podele svoje seksualne fantazije. Na taj način bi se razotkrili i delom obesmislili tabui u intimnom ponašanju. Cilj razgovora o seksu je upoznavanje partnerovih intimnih želja i potreba, što je neophodno za otvoren i slobodan intimni odnos. Nakon toga je lakše da u toku samog čina kažu jedno drugom šta im je potrebno. Takođe je tu važno da budu podrška jedno drugom, jer je mnogo lakše nešto reći nego uraditi. Ali, sada on zna šta bi ona želela pa može da joj pomogne da to i ostvari, a da ona pritom nema strah kakvu će to reakciju izazvati kod njega.

Neophodno je da se promene dosadašnja shvatanja kod oba partnera, jer su oba deo istog nefunkcionalnog ponašanja. Veliki problem žene sa naših prostora je da preuzme inicijativu u intimnim odnosima. Naučene smo da prihvatimo ili odbijemo seks, ali ne i da same pokrenemo situaciju. Za to se najčešće vezuje osećaj sramote i neadekvatnosti – verujemo da to nije naša uloga. Samim tim se u toku celog čina žena oseća kao pasivni subjekt. U toj ulozi ona nema prostora da kreira situaciju prema svojim potrebama. Za početak, žena treba da razume da je ona po prirodi kreativnija i maštovitija, i da je prirodno da ona inicira i osmisli sam čin. Naravno, pre toga je potrebno da se kroz razgovor sa partnerom oslobodi osećaja da će biti osuđena i odbačena s njegove strane zbog toga. Žena treba sebi da da slobodu da ispolji svoje fantazije u stvarnosti jer ne postoji muškarac koji može da ostane ravnodušan na maštovitu i slobodnu ženu u postelji. Sa njegove strane definitivno neće imati pritužbe, a koliko žena može da uživa u sebi kada je slobodna ne može da se objasni rečima. To mora sama da doživi.

Da li vredi propustiti otkrivanje novih svetova da bi ostale verne tradiciji? Sećam se jedne mlade žene koja je došla kod psihoterapeuta sa sličnim problemom. Naime, nakon udaje ona više nije mogla da se opusti u postelji i da doživi orgazam sa svojim mužem. Kada smo analizirale njeno ponašanje pre i posle braka, kao i njeno vaspitanje, došle smo do toga da je u njenoj porodici postojalo prećutno verovanje da supruga i majka treba da bude aseksualna, da brine o mužu I deci, da održava domaćinstvo, ali ne i da brine o sebi i svom uživanju. To je bilo neprimereno. Žena je nakon toga otkrila kako može da bude savršena domaćica i ljubavnica istovremeno. Psihoterapija može da pomogne i ženama i muškarcima da razumeju svoja nefunkcionalna verovanja koja su dobili vaspitanjem, da nauče kako da ih napuste i da otkriju svoje autentično razmišljanje i ponašanje vezano za intimne odnose.

Za “Bilje i zdravlje”
Dr Bojana Ristovski
psihoterapeut
Psihoterapijsko savetovalište “Sinteza”

bilje zdravlje logo

Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Pitajte psihoterapeuta

Anketa

Da li ste bili na psihoterapiji?

Prijavite se na našu e-mail listu da biste dobili obavestenja o novim tekstovima: