Najčitaniji tekstovi

Svi tekstovi

Simbiotski odnosi

Ocenite ovaj članak
(6 glasova)

 

Simbiotski odnosi nastaju kada se dve ili vise osoba ponasa kao da su jedna i kada su u komunikaciji aktivna ukupno tri ego stanja istovremeno - ego stanje Roditelj, Dete i Odrasli.

Jedna osoba ima funkcionalno roditeljsko i odraslo ego stanje, a druga dečije. Dečije ego stanje je neaktivno tamo gde su aktivni roditeljsko i odraslo, a tamo gde je aktivno dete, roditelj i odrasli su funkcionalno isključeni. Ukratko rečeno, dve osobe zajedno u stvari čine jednu. Svakom simbiozom limitiramo razvoj potencijala određene osobe. To praktično znači da u simbiotskom odnosu ne koristimo sve svoje kvalitete i mogućnosti, već se oslanjamo na drugu osobu da radi stvari umesto nas. Vremenom steknemo osećaj da je ta osoba deo nas i da ne možemo da funkcionišemo bez nje. Simbiotski odnosi su jako udobni za osobe koje su u njemu, ali ova udobnost ima svoju cenu, a to je isključivanje sopstvenih resursa. U svakodnevnim odnosima, ljudi ulaze i izlaze iz simbioze od trenutka do trenutka. Ponekad se i duže emotivne veze zasnivaju na simbiotskim odnosima. Najbolji primer je tradicionalni bračni par, u kom muž preuzima na sebe odgovornost i odluke (roditeljsko i odraslo ego stanje), a ženina uloga je da ugađa mužu i da ga pusti da brine o njoj (dečije ego stanje).

Postoje zdrave i patološke simbioze. U zdrave simbioze spada normalna zavisnost deteta od roditelja u uzrastu kada ne može da se brine o sebi. Takođe zdrava simbioza je i briga medicinske sestre o bolesniku koji u tom trenutku nije sposoban da brine o sebi.  Razlika između zdrave i patološke simbioze je u tome da li u odnosu postoji zanemarivanje (diskaunt). U primeru sa bračnim parom smo videli da muž ne koristi svoje dečije ego-stanje, a žena odraslo i roditeljsko. Znači, oboje zanemaruju (diskauntuju) deo svoje ličnosti. U primeru sa roditeljem i detetom, roditelj ne zanemaruje svoje dečije ego-stanje iako je u simbiozi, tj. ne zanemaruje svoje potrebe iako brine o detetu. Kada se izraz "simbioza" koristi samostalno, odnosi se na patološku simbiozu.

simbioza

U simbiozi svi učesnici limitiraju svoje razvojne mogućnosti. Simbioza se održava pomoću četiri pasivna ponašanja koja omogućavaju zanemarivanje (diskaunt):  

1. over - adaptacija

Osoba sa over-adaptacijom zanemaruje svoju mogućnost da  se ponaša onako kako ona želi. Umesto toga, uvažava tuđe želje i ponaša se po njima.

2.doing nothing - nečinjenje

Osoba sa ovim ponašanjem umesto da koristi energiju za rešavanje problema, ona je koristi da spreči sebe da dela. Osoba sa ovim ponašanjem se oseća nelagodno i ima utisak da ne misli. Ona zanemaruje svoju sposobnost da učini bilo šta u vezi sa situacijom.

3.onesposobljavanje ili nasilnost

Ovo pasivno ponašanje podrazumeva ugrožavanje sebe ili drugih, a sve u cilju da se izbegne aktivno rešavanje problema. Ovo ponašanje se može pojaviti u formi psihosomatskih bolesti, nervnog sloma, zloupotrebe droga ili alkohola, tuča, lomljenja stvari. Onesposobljavanje se dešava na nesvesnom nivou i predstavlja poziv drugima da brinu o toj osobi jer ona ne može sama.

4. agitacija - uznemirenost

U ovoj adaptacij energija se usmerava ka aktivnosti koja može biti grickanje noktiju, pušenje, uvrtanje kose ili kompulzivno prejedanje, umesto ka aktivnom rešavanju problema.

 Ljudi ulaze u simbiozu da bi zadovoljili nezadovoljenu razvojnu potrebu koja datira iz detinjstva. Cilj ulaska u simbiozu je da se dobije dozvola koju nije dobijena u detinjstvu. Ovaj cilj može da se ostavari samo ako se ne koriste manipulacije u tom odnosu, već se otvoreno kaže drugoj osobi koje su naše potrebe.

Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Pitajte psihoterapeuta

Anketa

Da li ste bili na psihoterapiji?

Prijavite se na našu e-mail listu da biste dobili obavestenja o novim tekstovima: