Somatoformni poremećaji

Ocenite ovaj članak
(5 glasova)

 

 

Definicija

Somatoformna grupa poremećaja spada u neurotske poremećaje. Osnovna karakteristika ovih poremećaja je učestalo iznošenje žalbi na telesne tegobe i stalni zahtevi za medicinskim ispitivanjem i pored ponovljenih negativnih rezultata i uveravanja lekara da simptomi nemaju telesnu osnovu. Ako i postoji neko telesno oboljenje, ono ne može da objasni ni prirodu ni visok intenzitet simptoma, kao ni iscrpljenost i preokupiranost osobe njima. Čak i kada je početak telesnih tegoba i njihovo pogoršanje u tesnoj vezi sa nekim neprijatnim životnim događajima, osoba obično tu povezanost energično poriče. U ovom poremećaju obično postoji histrionično ponašanje, tj. težnja osobe da privuče pažnju lekara i drugih iz svoje okoline. to je naročito slučaj kod onih koji su uvređeni zbog neuspešnog ubeđivanja lekara da nisu potrebna dalja ispitivanja. Mogućnost ubeđivanja od strane lekara da ne postoji telesna osnova simptoma održava se do nekog stepena i za kraće vreme ali se simptomi najčešće ponovo vraćaju.

U ovu grupu poremećaja spadaju: somatizacioni poremećaj, hipohondrijski poremećaj, somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema, perzistentni somatoformni bolni poremećaj i drugi somatoformni poremećaji.

 

psychos

Simptomi

1. Somatizacioni poremećaj

Odlikuje ga postojanje višestrukih i promenljivih telesnih simptoma koji postoje poslednje dve godine, za koje nema objašnjenja u vidu nekog telesnog poremećaja ili oboljenja. Osoba uporni ne prihvata mišljenje lekara da nema teledsnog objašnjenja simptoma. postoji izvestan stepen narušenosti socijalnog i porodičnog funkcionisanja zbog simptoma i poremećaja ponašanja. Katakteristični su višestruki i promenljivi telesni simptomi koji se ponavljaju i prisutni su nekoliko godina. Simtomi mogu da budu vezani za bilo koji deo tela, ali među najčešćim su gastrointestinalne tegobe (bol, podrigivanje, povraćanje, regurgutacija, mučnina itd.), nenonrmalne senzacije kože (svrab, žarenje, peckanje, utrnulost itd.). Česte su i menstrualne i seksualne smetnje.

 

2. Hipohondrijski poremećaj

Karakteriše se stalnom preokupacijom da postoji jedna ili više ozbiljnih telesnih bolesti koje se kriju iza postojećih simptoma i pored toga što višestruka ispitivanja ne pružaju dokaze za to. Osoba stalno odbija savete i razuveravanje lekara da telesna bolest ne postoji, već uporno zahteva nove preglede i ispitivanja. Svoje normalne senzacije iz tela osoba je sklona da tumaći kao nenormalne i potresne, izazvane nekim ozbiljnim oboljenjem. Pažnja se obično fokusira na jedan ili dva organa odnosno organska sistema ali tokom vremena se pomera i na druge. Ove pogrešne interpretacije prati strah.

 

3 Somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema

Ovde postoje simptomi iritacije autinimnog nervnog sistema kao što su: palpitacije, znojenje, tremor, crvenilo i drugi. Ovi simptomi su stalni i neugodni. Postoje i dodatni subjektivni simptomi koji pripadaju određenom organu ili sistemu. Osoba je preokupirana strahovanjem zbog mogućeg ozbiljnog ali neodređenog poremećaja, odnosno oboljenja određenog organa ili sistema i ne reaguje na ponovljena objašnjenja i razuveravanja lekara. Osobe najčešće ispoljavaju simptome kardiovaskularnog sistema ("srčana neuroza"), gastrointestinalnog ("neuroza želudca", "nervozna dijareja"), respiratornog sistema ("psihogena hiperventilacija", "štucanje") i delom urogenitalnog sistema ("otežano ili učestalo mokrenje", "neprijatne senzacije u predelu genitalija")

 

4. Perzistentni somatoformni bolni poremećaj

Kod ovog poremećaja dominiraju žalbe na trajan, jak i iscrpljujući bol, koji se ne može objasniti fiziološkim procesima ili telesnim poremećajima i obično se javlja u okolnostima koje upućuju na to da je povezan sa konfliktima ili problemima, što se može uzeti da je glavni uzročni činilac. Ovde spadaju: psihogeni bol u leđima ili psihogena glavobolja, somatoformni bolni poremećaj, bol koji ima psihički uzrok.   

 

5. Drugi somatoformni poremećaji

Ovde pripadaju svi poremećaji koji nisu uzokovani telesnim poremećajima i koji si vremenski blisko povezani sa stresnim događajima ili problemima i koji privlače pažnju i brigu drugih. Tu spadaju: "globus hystericus" (osećaj zalogaja u grlu koji izaziva poteškoće sa gutanjem), psihogeni tortikolis ( iskrivljeni vrat) i ostali poremećaji pokreta sa grčevima, psihogeni svrab, psihogeni poremećaj menstrualnog ciklusa i škrgutanje zubima-bruksizam.

 

Faktori rizika

 Studije su pokazale da stres ima direktan uticaj na rizik od obolevanja. Stresogeni činioci ne uključuju samo spoljašnje opasnosti već i lični doživljaj situacija, koji je pre odgovoran za nastanak poremećaja. Telo odgovara na stres „borba ili beg“ reakcijom. Ova reakcija porazumeva povećanje adrenalina u krvi kao reakciju na opasnost, koji povećava dotok krvi u mišiće, ubrzava rad srca i disanje, povišava vrednosti krvnog pritiska itd. Produženi i hronični stres povećava rizik od upala, neurodegenerativnih i autoimunih bolesti. Smatra se da neke telesne bolesti mogu da se pogoršaju pod dejstvom psihičkih faktora kao što su stres  i anksioznost. Na primer, psorijaza, ekcem, čir na želudcu ili dvanaestopalačnom crevu, visok krvni pritisak i srčana bolest. Veruje se da telesno ispoljavanje bolesti (osip, nivo krvnog pritiska, i sl.) može biti pod uticajem psihičkih faktora. Ovo je teško dokazati, ali osobe koje pate od ovih poremećaja potvrđuju da njihovo psihičko stanje utiče na težinu ispoljavanja telesne bolesti. Menahizam odbrane koji se aktivira u ovoj vrsti poremećaja je somatizacija: konflikti iz nesvesnog izlaze na površinu u formi telesnih simptoma koji su uvek na neki način vezani sa značenjem konflikta.

 

psychosom

 

Lečenje psihosomatskog poremećaja

Lečenje uključuje  medicinski i psihosocijalni pristup. Važno je prepoznati biološke, psihološke i socijalne obrasce uključene u razvoj poremećaja i uticaj odgovora pojedinca na različite stresore. Najčešće, osobe sa psihosomatskim poremećajima leče samo telesno oboljenje.  Neophodno  je da lekar  razume da je osoba sa ovim poremećajem u stanju narušene ravnoteže.  Često osoba pored telesnih tegoba ima i probleme iz raznih drugih sfera: socijalne, radne ili ekonomske. Neophodno je obratiti pažnju na psihološku sferu i lečiti osobu  uporedo sa lečenjem telesnih simptoma.

Nova prespektiva na lečenje somatoformnih bolesti podrazumeva da ne treba posebno posmatrati um pacijenta, odvojeno od tela, već treba lečiti čoveka kao celinu. Neke terapijske metode koje su se pokazale efektivne u psihosomatskim poremećajima su verbalizacija ili pisanje, individualna psihoterapija, terapija upravljanja stresom, hipnoterapija i meditacija. Prestanak pušenja, smanjena konzumacija alkoholnih pića, redovno vežbanje i nadoknada određenih nutritivnih supstanci igraju važnu ulogu u oporavku od somatoformnih bolesti. 

Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Pitajte psihoterapeuta

Anketa

Da li ste bili na psihoterapiji?

Prijavite se na našu e-mail listu da biste dobili obavestenja o novim tekstovima: