Antisocijalni poremećaj (psihopatija)

Ocenite ovaj članak
(22 glasova)

Definicija

Antisocijalni poremećaj ličnosti je vid hronične promene ponašanja koje karakteriše razmišljanje, ponašanje  i odnose sa drugima kao nefunkcionalne i destruktivne. Osobe sa antisocijalnim poremećajem ličnosti obično ne zanima šta je ispravno a šta ne i često ne uvažavaju prava, želje i osećanja drugih ljudi.

 Ovaj poremećaj se još naziva i sociopatija, psihopatija, asocijalna ličnost, što sve ukazuje na poremećaj zasnovan na suprotstavljanju socijalnim  normama.

Ove osobe teže da protivureče drugima, manipulišu njima,  budu grubi ili ih tretiraju sa hladnom nezainteresovanošću.  Često mogu prekršiti zakon i dospeti u nevolju, pri čemu ne pokazuju da osećaju krivicu ili kajanje. Mogu lagati, ponašati se nasilno ili impulsivno i imati problem sa zloupotrebom droga ili alkohola. Ove osobine često čine osobe sa antisocijalnim poremećajem ličnosti nesposobnim da ispune svoje porodične, poslovne ili školske obaveze.

 psihopata

Znaci i simptomi

Uključuju:  

Grubo zanemarivanje lične sigurnosti i sigurnosti drugih   

Neprestano laganje i zastrašivanje  da bi prevarili ili iskoristili druge bez osećaja krivice  

Intenzivan egocentrizam, osećaj superiornosti i egzibicionizam

Sklonost ka kriminalnom ponašanju, patološkom laganju ili korišćenju lažnog imena, što ih često vodi u zatvor ili kazneno-popravnu ustanovu

Zloupotrebu supstanci i alkohola

Stalni otpor prema autoritetu i probelmi sa zakonom

Zlostavljanje dece i bračnog partnera i promiskuitetno ponašanje

Neprijateljstvo, iritabilnost, razdražljivost, impulsivnost, agresivnost i nasilnost

Nedostatak empatije i žaljenja što je povredio druge.

  Simptomi antisocijalnog poremećaja ličnosti mogu početi u detinjstvu, a očigledni su u toku druge i treće decenije života. Kod dece rani znaci poremećaja mogu biti surovost prema životinjama, nasilno ponašanje, impulsivnost ili napadi besa, društvena izolacija i loš uspeh u školi.

Iako se smatra doživotnim poremećajem, neki simptomi kao što je destruktivno i kriminalno ponašanje i zloupotreba droga i alkohola, mogu se ublažiti sa godinama.

 

Faktori rizika

Iako se ne znaju tačni uzroci nastanka ovog poremećaja, deluje da određeni faktori povećavaju rizik od njegovog razvijanja ili ispoljavanja.U njih spadaju:  

Dijagnoza poremećaja ponašanja kod dece

Porodična istorija antisocijalnog poremećaja ili drugih poremećaja ličnosti ili psihičkog oboljenja

Izloženost verbalnom, fizičkom ili seksualnom nasilju u detinjstvu

Nestabilan i haotičan porodični život u detinjstvu

Gubitak roditelja kroz tarumatičan razvod u detinjstvu

Zloupotreba supstanci od strane roditelja ili drugih članova porodice.

Muškarci su u većem riziku od nastanka premećaja od žena.  

Komplikacije, posledice i prateći problemi

Agresivnost koja je karakteristika ovog poremećaja vodi u verbalno i fizičko nasilje prema okolini. Ove osobe često mogu da postanu članovi kriminalnih bandi ili navijačkih grupa. Takođe je karakteristično rizično ponašanje uopšte, kao i rizično seksualno ponašanje.

Loš odnos prema deci, zloupotreba  i zanemarivanje deteta se javlja kod ovog poremećaja.

Prisutni su i zloupotreba supstanci i alkohola, problemi sa kockanjem, višestruka izdržavanja zatvorske kazne, kao i problemi u intimnim vezama, periodi depresije i anksioznosti, problemi u školi i na poslu.

 

Dijagnostički kriterijumi

Simptomi koji odgovaraju dijagnozi antisocijalnog poremećaja ličnosti uključuju:

Uzrast od 18 i više godina

Simtomi za poremećaj ponašanja pre 15. godine, koji uključuju krađe, vandalizam, nasilje, okrutnost prema životinjama

Neprestano kršenje zakona

Neprestano varanje i laganje drugih  

Iritabilnost i agresivnost, neprestano učestvovanje u tučama i svađama

Nedosatatak osećaja krivice i osećaja za pravdu nakon povređivanja drugih

Impulsivno ponašanje bez sposobnoti planiranja unapred

 

Lečenje antisocijalnog poremećaja

Osobama sa ovim poremećajem je jako teško pružiti stručnu pomoć jer one ne žele lečenje ili smatraju da im ne treba. Međutim, istina je da ovim osobama treba lečenje i praćenje stanja od strane stručnjaka u dužem vremenskom periodu.

Ovim osobama takođe treba lečenje zbog drugih stanja kao što su depresija, anksioznost i zloupotreba supstanci.

Izbor načina lečenja zavisi od pojedinačnog slučaja i od težine sipmtoma.

 

ptsd3

 

Psihoterapija  

Psihoterapija se koristi u lečenju antisocijalnog poremećaja. Psihoterapija nije uvek efektivna, posebno ako su simptomi teški a osoba ne može da prihvati da ima problem.

Psihoterapija kod ovog poremećaja može biti individualna, grupna ili porodična.

Medikamentna terapija  

Od psihofarmakoterapije, kod ovog poremećaja se najčešće koriste antipsihotici, antidepresivi  i psihostabilizatori.

 

Saveti za članove porodice

Ako vama bliska osoba boluje od antisocijalnog poremećaja ličnosti, važno je da i vi sami potražite stručnu pomoć. Potrebno je da naučite kako da postavite granice i da se zaštitite od agresije, nasilja i besa karakterističnog za za antisocijalni poremećaj.

 

 Prevencija antisocijalnog poremećaja

Ne postoji pozudan način da se spreči razvoj antisocijalnog poremećaja kod osobe. Može se pokušati otkrivanje osoba sa najvećim rizikom kao što su deca koja su zanemarivana i zlostavljana, gde rana intervencija može da pomogne. Ako se na vreme preduzmu odgovarajuće mere lečenja i ako ih se osoba pridržava dovoljno dugo, one mogu sprečiti da dođe do pogoršanja.

Pošto se smatra  da antisocijalni poremećaj vuče korene iz detinjstva, roditelji, učitelji i pedijatri mogu da uoče rane znake upozorenja. Kako dijagnoza antisocijalnog poremećaja ne može da se ustanovi pre 18. godine, deca koja su u riziku mogu imati simptome poremećaja ponašanja, posebno ponašanja koje uključuje nasilje ili agresiju usmerenu ka drugima,kao što je: siledžijstvo, konflikti sa vršnjacima, članovima porodice i osobama od autoriteta, krađa, surovost prema ljudima i životinjama,  vandalizam, upotreba oružija, seksualno uznemiravanje, neprestano laganje, problemi u ponašanju i loš uspeh u školi, udruživanje u bande i bežanje od kuće.

Ako se ovakva deca na vreme discipliniju i prilagode, ako se uče lepom ponašanju, ako se podvrgnu porodičnoj terapiji kao i psihoterapiji, može se umanjiti šansa da će od njih postati odrasle osobe sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.  

Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Pitajte psihoterapeuta

Anketa

Da li ste bili na psihoterapiji?

Prijavite se na našu e-mail listu da biste dobili obavestenja o novim tekstovima: