Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Ocenite ovaj članak
(32 glasova)

 

Definicija

Posttraumatski stresni poremećaj je psihički  poremećaj izazvan zastrašujućim događajem. Simptomi mogu da uključuju flešbek epizode, košmarne snove  i tešku anksioznost, kao i nekontrolisane misli o događaju. Većina ljudi koja prolazi kroz traumatična iskustva ima poteškoće da se vrati u svoje uobičajeno stanje nakon toga. Potrebno je da prođe neko vreme, ali većina osoba uspe da vrati u normalu. U nekim slučajevima simptomi mogu da se pogoršaju ili da potraju mesecim,a nekad čak i godinama. Dešava se i da potpuno izmene život osobe. U ovakvim slučajevima možemo reći da osoba ima posttraumatski stresni poremećaj. Važno je potražiti stručnu pomoć čim se uoče simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja da bi se sprečilo da on pređe u svoju dugotrajnu formu.

 

ptsd

 

Simptomi

Simtomi posttraumatskog stresnog poremećaja počinju do tri meseca nakon stresnog događaja. U malom broju slučajeva mogu se pojaviti i nekoliko godina posle događaja.

Simptomi PTSP su obično svrstani u tri gupe:

1) ponovno proživljavanje traume kroz snove ili povratne i nametljive misli

2) izbegavanje stimulusa koji podsećaju na traumu

3) povišena nadražljivost i emotivna uzbuđenost.

 Simptomi ponovonog proživljavanja traume mogu biti: flešbekovi i ponovno proživljavanje traumatskog događaja u trajanju od nekoliko minuta do nekoliko dana i uznemirujući snovi o traumatskom događaju.

Simptomi izbegavanja stimulusa koji podsećaju na traumu mogu biti: pokušaji da se izbegne razmišljanje ili razgovor o traumatskom događaju, osećaj emotivne obamrlosti, izbegavanje aktivnosti u kojima je osoba nekad uživala,  osećaj beznađa, problemi sa pamćenjem, otežana koncentracija i teškoće u održavanju emotivnih veza.

Simptomi povišene nadražljivosti i emotivne uzbuđenosti mogu biti: razdražljivost ili ljutnja, osećaj krivice ili stida, autodestruktivno ponašanje kao što je pretarana konzumacij alkohola, problemi sa spavanjem, opažanje stvari koje ne postoje.

Simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja mogu da se pojavljuju i nestaju. Može postojati i više simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja kada je osoba u stresnoj situaciji ili je nešto podseti na on što je prošla. Zvuk pucnjave na filmu ili scena nasilja može biti dovoljna da osoba ponovo u sebi proživi traumatično iskustvo.

 

Kada da potražite stručnu pomoć

Normalno je imati širok raspon osećanja nakon traumatičnog događaja. Možete iskusiti strah ili brigu, nedostatak fokusa, tugu, promene u kvalitetu sna i u količini hrane koju uzimate. Možete imati košmare i nepestano misliti o događaju. Sve ovo ne znači da imate posttraumatski stresni poremećaj. Ali ako imate ove uznemirujuće misli duže od jednog meseca, ako su teške ili ako imate osećaj da vam je teško da povratite kontrolu nad svojim životom, razgovarajte sa svojim lekarom ili terapeutom. Ako počnete sa lečenjem na vreme, sprečićete da se simptomi pogoršaju.

 

Uzroci

Osoba može razviti posttraumatski stresni poremećaj ako proživi, vidi ili sluša o događaju koji proizvodi u njoj intenzivan strah, bespomoćnost ili užas. Još uvek nije utvrđeno zašto neki ljudi razviju posttraumatski stresni poremećaj. Kao i većina psihičkih poremećaja, i PTSP je verovatno uzrokovan od strane više faktora:

1) Povećan rizik za razvijanje psihičkih tegoba, kao što je povećan rizik od nastajanja anksioznosti i depresije

2) Celokupno životno iskustvo, uključujući i broj i težinu trauma koje je osoba imala od ranog detinjstva

3) Nasleđene karakteristike ličnosti – temperament

4) Individualni način na koji mozak reguliše hemijske supstance i hormone koji se oslobađaju u stresu.

 

Faktori rizika

PTSP može nastati u bilo kom starosnom dobu. Faktori koji povećavaju verovatnoću nastanka PTSP su : ženski pol, iskustvo intenzivne ili dugotrajne traume, ranija traumatična iskustva, postojajne drugog psihičkog poremećaja kao što su anksioznost ili depresija, nedostatak podrške porodice i prijatelja, prisutan psihički poremećaj u porodici u prvom kolenu, uključujući i PTSP i depresiju, zlostavljanje i zanemarivanje u detinjstvu. Žene su u većem riziku da obole od PTSP jer su one izloženije traumama koje mogu da dovedu do PTSP.

 

Vrste traumatičnih događaja

Posttraumatski stresni poremećaj je posebno čest kod osoba koje su učestvovale u ratovima i oružanim borbama.  Ovaj poremećaj se ponekad naziva i „borbeni zamor“ ili „borbeni stres“. Načešći događaji koji dovode do razvoja PTSP su: izloženost borbenim dejstvima, silovanje, zlostavljanje i zanemarivanje u detinjstvu, seksualno zlostavljanje, fizički napad, pretnja oružjem i slično.

Mnogi drugi traumatični događaji takođe mogu dovesti do PTSP, uključujući požar, prirodne katastrofe, pljačke, uvrede, građanski rat, saobraćajne nesreće, avionske nesreće, mučenja, otmice, potencijalno smrtonosne bolesti, teroristički napadi i mnogi drugi događaji koji su opasni po život. Posttraumatski stresni poremećaj može da izmeni život osobe, može da utiče na posao, odnose sa drugim ljudima pa čak i uživanje u svakodnevnim aktivnostima. Osoba koja ima PTSP je u većem riziku da razvije druge psihičke poremećaje uključujući: depresiju, zloupotrebu droga i alkohola, poremećaje ishrane pa čak i da pokuša sebi da oduzme život. PTSP takođe povećava rizik od nastanka sledećih stanja: kardiovaskularnih bolesti (šlog, infarkt), hroničnog bola, autoimunih bolesti (reumatoidni artritis ili bolest tireoidne žlezde) i oboljenja mišićno-skeletnog sistema.  

 

Dijagnostički kriterijumi

Posttraumatski stresni poremećaj se dijagnostikuje na osnovu znakova, simptoma i temeljne psihološke procene. Kriterijumi za dijagnostiku posttraumatskog stresnog  poremećaja uključuju:

1) Učestvovanje ili prisustvo u nasilnom događaju sa smrtnim ishodom ili pretnjom smrću ,

2) Odgovor na događaj sadržao je snažan strah, užas il i osećaj bespomoćnosti,

3) Osoba ponovo proživljava događaj kroz potresne slike i sećanja, uznemirujuće snove, flešbekove ili fizičku reakciju,

4) Pokušaj da se izbegnu situacije ili predmeti koji podsećaju na traumatični događaj,

5) Osoba se oseća kao da je stalno na oprezu, da prati znake moguće opasnosti, što može otežati san ili koncentraciju,

6) Trajanje simptoma duže od jednog meseca.

7) Simptomi uzrokuju značajne probleme ili utiču na sposobnost obavljanja svakodnevnih zadataka.

 

ptsd1

Lečenje

Lečenje posstraumatskog stresnog poremećaja može pomoći da osoba ponovo preuzme kontrolu nad svojim životom. Sa uspešnim lečenjem ovog poremećaja osoba će se osećati bolje i naučiće kako da se ponaša ako se simptomi ponovo pojave.  Tretman PTSP uključuje lečenje lekovima i psihoterapijom.

Lekovi

Nekoliko tipova lekova pomaže kod simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja: antipsihotici, antidepresivi, anksiolitici i Prazosin. Ove lekove prepisuje specijalista psihijatar. Nakon početka terapije poboljšanje uglavnom nastaje za nekoliko nedelja. Ako se pojave neželjeni efekti lekova treba se obratiti lekaru. Nikako ne treba prekidati terapiju na svoju ruku.

Psihoterapija

Nekoliko tipova psihoterapije se koristi za lečenje dece i odraslih sa PTSP. Osoba može probati jedan ili više njih dok  ne pronađe onaj koji joj odgovara. Takođe je korisna individulana ili gurpna psihoterapija ili obe. Grupna terapija može pomoći osobi da se poveže sa drugima koji prolaze kroz slično iskustvo.

Kognitivna terapija pomaže osobi da prepozna obrasce razmišljanja i ponašanja koji je drže „zaglavljenu“ u preživljenom traumatičnom iskustvu da bi ih odbacila i krenula dalje. Često se koristi u kombinaciji sa terapijom izlaganja.

Terapija izlaganja je bihejvioralna tehnika koja pomaže da se osoba suoči sa svojim strahovima u sigurnim i kontrolisanim uslovima.

Terapija reprocesiranjem je tip terapije koji kombinuje terapiju izlaganja sa serijom određenih  brzih očnih pokreta koji pomažu da se obrade traumatična iskustva.

 

Prevencija

Slušajte savete svog lekara – iako je potrebno biti strpljiv dok terapija počela da deluje, većina ljudi se oporavi. Podsećajte sebe da je potrebno vreme.Izlečenje neće doći preko noći.  

Vodite računa o sebi – odmarajte se dovoljno, hranite se izbalansiranom hranom, vežbajte i odmarajte se. Izbegavajte kofein i nikotin koji mogu da pogoršaju anksioznost.

Nemojte samo sebi određivati terapiju – korišćenje alkohola ili droga da bi otupeli svoja osećanja nije zdravo, iako može biti način da se smirite. To vam čak može stvoriti dodatne probleme i ometati pravo lečenje.

Prekinite začarani krug - kada se osećate napeto otiđite u brzu šetnju ili uzmite nečim da se zabavite da biste odvratili pažnju.

Pričajte sa ljudima – ostanite u kontaktu sa članovima porodice i prijateljima koji vam daju podršku. Ne morate da pričate o tome što se deilo ako ne želite. Samo provođenje vremena sa  ljudima koje volite može vam doneti prijatnost i poboljšanje.

Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Pitajte psihoterapeuta

Anketa

Da li ste bili na psihoterapiji?

Prijavite se na našu e-mail listu da biste dobili obavestenja o novim tekstovima: