Anksioznost

Ocenite ovaj članak
(14 glasova)

 

Definicija

Anksioznost predstavlja normalan deo života. Može čak biti i korisna kada nas upozorava na opasnost. Ali kod nekih ljudi anksioznost neprestano ometa svakodnevne aktivnosti kao što su rad, učenje ili spavanje. Ovaj tip anksioznosti može da poremeti odnose i uživanje u životu i vremenom može da dovede do zabritnutosti za zdravlje i mnogih drugih problema.

U nekim slučajevima anksioznost je psihički poremećaj koji zahteva lečenje. Na primer, generalizovani anksiozni poremećaj je stanje neprestane brige o bitnim i nebitnim stvarima. Drugi anksiozni poremećaji, kao što je panični poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj, imaju mnogo određenije okidače i simptome.   

Svaka forma anksioznog poremećaja dobro reaguje na promenu načina života, psihoterapiju ili terapiju lekovima.  

Uobičajeni znaci i simptomi: osećaj prestrašenosti, osećaj nemoći, osećaj nadolazeće opasnosti ili panike, ubrzan rad srca, ubrzano disanje  (hiperventilacija), znojenje, drhtanje, osećaj slabosti  ili umora.

psychopath1

 

Vrste anksioznih poremećaja

Postoji nekoliko vrsta anksioznih poremećaja:

- Napadi panike mogu početi iznenada i izazvati teskobu, strah ili užas. Osoba ima osećanje predstojeće propasti, otežano disanje, lupanje srca ili bol u grudima. Može se osećati kao da se guši ili da je poludela.

- Agorafobija je anksioznost u vezi mesta ili situacija gde se osoba može osećati bespomoćno ili zarobljeno ako počne da oseća paniku.

- Specifične fobije su karakteristične po pojavi anksioznosti kada je osoba izložena određenom objektu ili situaciji koje želi da izbegne. Fobije provociraju napade panike kod  nekih ljudi.

- Socijalne fobije se javljaju kod izloženosti određenim društvenim situacijama i kod osobe se javlja želja da ih izbegne.

- Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) obuhvata uporno ponavljanje misli, slika ili impulsa (opsesije), ili neodoljivu želju za ponavljanjem naizgled besmislenih radnji ili rituala (prinude).

- Posttraumatski stresni poremećaj (PTSD) podrazumeva da osoba ponovo oseća kao da proživljava taumatični događaj. To izaziva snažna osećanja i fizičke reakcije, uz želju da se izbegne bilo šta što može podsetiti na događaj.

- Akutni stresni poremećaj uključuje simptome koji se javljaju kod PTSP odmah posle izuzetno traumatičnog događaja.

- Generalizovani anksiozni poremećaj uključuje period od najmanje šest meseci uporne i preterane anksioznosti i brige o važnim i nevažnim stvarima. Ova vrsta anksioznog poremećaja obično počijne u ranoj mladosti. Često se javlja zajedno sa drugim anksioznim poremećajima ili depresijom.

- Anksiozni poremećaj zbog zdravstvenog stanja ima izražene simptome anksioznosti koji su diretkno izazvani zdravstvenim problemima.

 - Anksiozni poremećaj izazvan zloupotrebom supstanci se karakteriše izraženim simptomima anksioznosti koji su direktna posledica zloupotrebe droga, lekova ili izloženosti toksičnim supstancama.

- Separacioni anksiozni poremećaj je poremećaj koji se javlja  detinjstvu i koji karakteriše anksioznost u vezi sa odvajanjem od roditelja ili drugih koji imaju roditeljske uloge.

 

Kada da potražite stručnu pomoć

Obratite se lekaru ako:

Osećate da previše brinete i da vas to ometa u poslu, vezama i drugim oblastima života,

Osećate se depresivno, imate problema sa upotrebom alkohola ili droge, ili imate druge psihičke poremećaje zajedno sa anksioznošÄ‡u,

Mislite da vaš strah može biti povezan sa zdravstvenim problemima,

Imate samoubilačke misli, ideje ili planove (odmah potražite stručnu pomoć).

Vaše brige ne mogu da nestanu same, a mogu se i pogoršati tokom vremena ako ne potražite pomoć. Potražite stručnu pomoć pre nego što se vaša anksioznost pogorša. Lečenje će biti uspešnije ako se obratite na vreme.

 

Uzroci

Kao i kod drugih psihičkih poremećaja, tačan uzok anksioznih poremećaja nije u potpunosti poznat. Životna iskustva kao što su traumatični događaji mogu da izazovu poremećaje kod ljudi koji su tome skloni. Nasledne osobine takođe igraju važnu ulogu.

Medicinski uzoci

Kod nekih ljudi pojava anksioznosti je povezana sa pojavom zdravstvenih tegoba. U nekim slučajevima znaci i simptomi anksioznosti su prvi pokazatelji bolesti.

Telesni uzroci anksioznosti obuhvataju:

Bolest srca, dijabetes, probleme sa tireoidnom žlezdom (hipotireoza i hipertireoza), astma, zloupotreba droga, apstinencija od alkohola, prestanak uzimanja anksiolitika (Bensedin i sl. ), retki tumori koji proizvode izvesne hormone, grčevi u mišićima, peckanje, žarenje i bockanje bez jasnog uzroka.

Veća je verovatnoća da je anksioznost zdravstvenog porekla ako: su simptomi počeli posle 35. godine, nema nikoga u bližoj porodici (roditelji, brat, setsra) ko ima anksiozni pormećaj,  osoba nije imala anksiozni poremećaj kao dete, ne izbegava određene stvari ili situacije zbog anksioznosti, nije se dogodio značajniji događaj koji je bio uzokovan anksioznošÄ‡u, lekovi koji se koriste za lečenje anksioznosti ne ublažavaju simptome.

 

Faktori rizika

Ovi faktori mogu povećati rizik od razvijanja anksioznog poremećaja:

Ženski pol – žene češÄ‡e od muškaraca razvijaju anksiozni poremećaj;

Traume u detinjstvu – deca koja su preživela zlostavljanje ili traumu ili videla traumatičan događaj su pod većim rizikom od razvoja anksioznog poremećaja u nekom trenitku u životu;

Stres zbog bolesti – telesno oboljenje može da izazove značajnu zabrinutost zbog pitanja vezanih za lečenje ili budućnost;

Ozbiljniji događaj ili niz vezanih manje značajnih događaja mogu izazvati pojačanu anksioznost, na primer, kupovina stana ili smrt u porodici.

Tip ličnosti – ljudi sa određenim tipom ličnosti su manje skloni anksioznim poremećajima od drugih. Pored togam neki poremećaji ličnosti, kao što je granični poremećaj ličnosti, povezani su sa anksioznim poremećajem.

Krvni srodnici – aksiozni poremećaj se može pojaviti u okviru porodice.

Droge i alkohol – korišÄ‡enje droge i alkohola može izazvati ili pogoršati aksioznost.

 

Komplikacije

Anksiozni poremećaj je više od brige. On može dovesti do drugih psihičkih poremećaja ili ih pogoršati. To su: depresija (često se dešava sa anksioznim poremećajem), bolesti zavisnosti, problemi sa spavanjem (nesanica), problemi sa probavom hrane, glavobolja, škripanje zubima (bruksizam).

 

panika1

Dijagnostički kriterijumi

Da bi se dijagnostikovao anksiozni poremećaj i isključili drugi mogući uzoci anksioznosti, potrebna je detaljna psihološka procena i lekarski pregled.  

Anksiozni poremećaj se često javlja zajedno sa drugim psihičkim problemima kao što su depresija ili zloupotreba supstanci, koje mogu da čine lečenje i dijagnostiku još kompleksnijim.

 

Lečenje

Kada je anksioznost teška, ometa svakodnevne životne aktivnosti, uzokuje panične napade, ili se ne ublažava vremenom, možda je u pitanju poremećaj koji zahteva lečenje.

Dva glavna tretmana za anksiozni poremećaj su psihoterapija i lekovi. Najviše koristi daje kombinacija ova dva.

Psihoterapija

Uključuje rad sa psihoterapeutom u vidu razgovora i vežbi sa ciljem da se smanje simptomi anksioznosti. Može biti efikasan tretman za anksioznost.

Kognitivno-bihejvioralna terapija je najefikasnija forma psihoterapije za anksiozni poremećaj. Fokus je na učenju specifičnih veština kako bi se osoba postepeno vratila aktivnostima koje je izbegavala zbog anksioznosti. U toku terapije simptomi se postepeno povlače kako osoba napreduje.   

 

Lekovi

Dve različite vrsta lekova se najčešÄ‡e koriste za lečenje anksioznog poremećaja. To su antidepresivi i benzodiazepini. Ove lekove prepisuje specijalista psihijatrije.   

 

Prevencija

Pored psihoterapije i lekova, promena načina života takođe može puno da pomogne kod lečenja simptoma anksioznosti. Evo nekih predloga:

Budite fizički aktivni – izgradite naviku da budete fizički aktivni većinu dana nedeljno. Vežbanje je intenzivno umanjuje stres. Može da vam popravi raspoloženje i pomogne vam da ostanete zdravi. Počnite laganijim tempom pa postepeno povećavajte dužinu trajanja i intenzitet fizičke aktivnosti.

Izbegavajte alkohol i druge sedative – ove supstance mogu da pogoršaju anksioznost.

Ostavite pušenje i smanjite ili prekinite da pijete kafu – i nikotin i kofein pogoršavaju anksioznost.

Koristite tehnike za relaksaciju –tehike vizualizacije, joga i meditacija su tehnike releksacije koje mogu da umanje anksioznost.

Neka vam san bude prioritet – učinite sve što možete da biste se osigurali da dovoljno spavate. Ako ne možete da spavate dobro, obratite se vašem lekaru.

Hranite se zdravo – zdrava hrana kao što su voće, povrće, integralne žitarice i riba mogu biti povezane sa smanjenjem anksioznosti. Izbegavajte prženu, masnu, slatku i industrijski prerađenu hranu.

 

Samopomoć

Naučite više o poremećaju – pričajte sa svojim lekarom ili psihoterapeutom. Otkrijte šta može biti uzok vašem stanju i koji tretmani bi bili najbolji za vas.

Držite se plana lečenja – uzimajte lekove kako vam je prepisano. Budite redovni na psihoterapiji. Istrajnost je jako važna.

Preuzmite korake – kada otkrijete šta je to što vas najviše brine, preduzmite nešto u vezi sa tim. Ako imate finansijske brige,napravite nacrt izvodljivog budžeta.

Uključite svoju porodicu – kao i u svakoj bolesti, saradnja porodice i partnera je jako važna.

Socijalizujte se – ne dozvolite da vas brige izoluju od ljudi ili aktivnosti koje volite. Društvene relacije i aktivnosti koje volite mogu da vam umanje brige.

Pustite da ode – naučite da pustite stvari da idu svojim tokom. Promenite šta možete, a ostalo pustite da ide svojim tokom.

Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Pitajte psihoterapeuta

Anketa

Da li ste bili na psihoterapiji?

Prijavite se na našu e-mail listu da biste dobili obavestenja o novim tekstovima: