Diskauntovanje - otpisivanje

Ocenite ovaj članak
(8 glasova)

Zamislite situaciju da sve zivotne probleme i izazove možete da rešite koristeći svoju moć odraslog mišljenja, osećanja i delanja? Većina nas veruje da ne mora da zamišlja, već da je to tako. Otpisivanje je nešto što ometa taj prirodan proces.

Otpisivanje se definiše kao nesvesno ignorisanje informacije koja je važna za rešavanje problema.

Svaki put kada se suočimo sa problemom, imamo dve mogućnosti. Da koristimo svoje potencijale u potpunosti ili da uđemo u skriptno (mehaničko)  ponašanje. Kada uđemo u skriptno ponašanje, počinjemo da opažamo svet prema odlukama koje smo doneli kao deca. Isključujemo iz svesnog neke aspekte situacije, dok druge peuveličavamo. Umesto da preduzmemo nešto da rešimo problem mi se oslanjamo na „magično rešenje“ koje nudi naš skript. Dete u nama se nada da će nam ta magija doneti rešenje problema. Umesto da budemo aktivni,  mi postajemo pasivni.

Daću vam jedan primer: Marija čeka u redu u banci. Njen broj su preskočili i prozvali su broj posle nje. Ona razmišlja da li da ode do šaltera i da kaže da je njen broj izostavljen. Ili da sačeka, možda će se vratiti na njen broj. U tom trenutku, ona ulazi u skriptno ponašanje. Počinje da joj se javlja osećaj iz detinjstva kada je zvala majku a ona nije dolazila. U tom trenutku ona se ponaša, oseća i razmišlja kao da je malo dete ponovo. Oseća se zanemareno i očajno. U sebi razmišlja: „ Zašto se uvek meni ovo dešava? Zašto uvek moj broj preskoče, uvek ja izvisim i moram da se borim za nešto što se drugima podrazumeva?“

Da bi došla do ovog zaključka, ona mora da ignoriše neke informacije iz trenutne realnosti. Otpisala je nekoliko opcija koje ima kao odrasla osoba, a koje nije imala kao dete. Mogla je da priđe pultu i kaže da je ona na redu. Mogla je da kaže čoveku koji deli brojeve da je njen broj preskočen. Bilo šta od toga da je uradila, ona bi bila aktivna u rešavanju problema.  Svako otpisivanje prati grandioznost – preuveličavanje nekog dela realnosti. U Marijinom slučaju, službenica za šalterom je dobila moć koju nije imala - da od nje zavisi koliko će Marija čekati u banci.

Četiri pasivna ponašanja

Postoje četiri tipa ponašanja koja su znak da osoba otpisuje:      

       1.       Ne raditi ništa

       2.       Preterana adaptacija

       3.       Agitacija

       4.       Onesposobljavanje ili nasilje

Prvo ponašanje Ne raditi ništa podrazumeva potpuno odsustvo bilo kakve akcije. Osoba koja je u ovom tipu ponašanja ne odgovara na pitanja, ne pomera se sa mesta – jendostavno je kao zaleđena. Oseća se neprijatno i ima doživljaj da ne može da misli. Osoba otpisuje svoju sposobnost da uradi bilo šta vezano za situaciju.

Drugo ponašanje Preterana adaptacija podrazumeva da se osoba ponaša onako kako veruje da drugi žele bez provere koje su njihove stvarne želje i bez obzira koje su njene spostvene želje. Osoba ima utisak da razmišlja u toku pasivnog ponašanja, ali to nije pravo razmišljanje već mehaničko. Osobu koja je u preteranoj adaptaciji drugi vide kao prilagođenu i od pomoći. Pošto je preterana adaptacija je često podržana od okoline i pošto osoba ima utisak da razmišlja, ovo je ponašanje koje je najteže otkriti od svih pasivnih ponašanja.

Treće pasivno ponašanje je Agitacija. Primera za agitaciju ima puno: nervozno lupkanje prstima po stolu, grickanje noktiju, pušenje, uvrtanje kose i kompulzivno prejedanje su neki od njih. Ovo pasivno ponašanje proizilazi iz nemogućnosti da aktivno rešimo problem, pa se oslobađamo nelagode kroz besmislene, ponavaljajuće aktivnosti. Energija koja treba da bude usmerena na rešavanje problema, usmerena je na agitiranu aktivnost. U toku agitacije, osoba nema doživljaj da može da misli.

Četvrto pasivno ponašanje Onesposobljavanje usmereno ka sebi ili nasilje usmereno ka spolja. Primer za pasivno ponašanje – onesposobljavanje,  su osobe koje dožive nervni slom ili dobiju čir na želudcu kada stvari ne idu onako kako su one zamislile. Ovde osoba onesposobljava sebe na neki način otpisujući svoju sposobnost da reši problem . Postoji nada u Detetu da će neko drugi da reši poblem ako ona ne bude u stanju.

Primer za pasivno ponašanje – nasilje,  je muškarac koji se posvađa sa devojkom pa polomi inventar u kafiću. Može delovati čudno da je nasilje pasivno ponašanje, ali ono je pasivno jer nije usmereno na rešavanje problema.   

U ovaj tip pasivnog ponašanja spadaju psihosomatske bolesti, nervni  slom, zloupotreba alkohola ili droge, agresivnost prema okolini i sl.

Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Pitajte psihoterapeuta

Anketa

Da li ste bili na psihoterapiji?

Prijavite se na našu e-mail listu da biste dobili obavestenja o novim tekstovima: