Ego stanja

Ocenite ovaj članak
(9 glasova)

Model ego stanja osmislio je Erik Bern, osnivač transakcione analize (skraćeno TA). To je osnovni model koji koristimo da bi shvatili unutrašnja psihološka dešavanja u ljudima.

U svakom slučaju, to je samo model, tako da ne treba da vas brine ako se ne uklapa u vaše iskustvo ili vam nije od pomoći. Ima puno drugih ideja u TA koje vam mogu više odgovarati.

Model ego stanja nas uči da možemo posmatrati naš unutrašnji svet kao da se sastoji od tri različite sfere koje se nazivaju roditeljsko ego stanje, odraslo ego stanje i dečije ego stanje.

Predstavljamo ih sa tri kruga, jedan na drugom, gde je roditeljsko ego stanje na vrhu, odraslo u sredini a dečije na dnu. Svako ego stanje je celina za sebe, pa mišljenje, osećanje i ponašanje postoji u savkome od njih.

Svakako, između ego stanja ne mora da postoji očigledno slaganje i ona mogu da budu suprotstavljena jedno drugom. Na primer, ja kažem da ću ići sutra na plivanje zato što je to zdravo i dobro za mene (odraslo ego stanje) ali sutra mogu da se osećam buntovnički i da ne želim da se držim svojih pravila (dečije ego stanje). Po internacionalnom dogovoru nazivi ego stanja se skraćeno imenuju sa Roditelj, Dete i Odrasli i pišu se velikim slovom da se zna da se misli na ego stanja.

 
Odraslo ego stanje

Počnimo od odraslog ego stanja, koje je u krugu u sredini. U svakom smislu njemu i jeste mesto u sredini jer kad ste u Odraslom vi ste u sadašnjosti. Svesni ste svih svojih opcija i u kontaktu ste sa dešavanjem sada i ovde. Možete iskusiti osećanja kao odgovor na ono što se dešava sada i ovde - osećati tugu kada se prijatelj odseli - i vaš obrazac ponašanja je u skladu sa vašim mislima i osećanjima. U Odraslom ste svesni šta je stvarno a šta nije. Na primer, osećate ljubomoru, ali to ne znači da je vaš partner upravo sada sa nekim drugim, pošto znate da je to samo pretpostavka ili da zamišlate da se ostvaruje vaša najgora noćna mora. U svakom slučaju znate da to nije istina. U Odraslom primenjujete obrasce za rešavanje problema kada se oni pojave i možete tražiti pomoć i doneti zdrave odluke. Živeti u sada i ovde dopušta da se razviju spontanost i intimnost.

Kada se pomerite iz odraslog ego stanja vi se iz sadašnjsti vraćate u prošlost, bilo da ste u Roditelju ili u Detetu. Možemo se ili potpuno pomeriti u drugo ego stanje iili možemo ga doživeti kao unutrašnji uticaj koji liči na unutrašnji kritički glas  (obično Roditelj) ili neprestan osećaj sumnje u sebe (obično Dete). Možemo provoditi dosta vremena u Odraslom, ali u stresnim situacijama ili kod određenih događaja koji nas podsećaju na prošlost imamo težnju da se pomerimo iz Odraslog u Roditelja ili Dete.

Model ego stanja daje daje nam našu istorijsku psihološku sliku. Kada smo pod stresom ponašamo se po strarim obrascima, preuzetim od naših roditelja ( roditeljsko ego stanje) ili prema onima koje smo imali kao deca ( dečije ego stanje). Roditeljsko ego stanje može da uključi različita ponašanja - od majke i od oca, a moguća su i od drugih ljudi sa kojima smo u detinjstvu bili bliski.

Naše dečije ego stanje predstavlja naš istorijski razvoj, pa tako možemo imati upečatljivu podlogu iz druge godine i puno toga iz šeste, i neke zaostatke iz tinejdžerskih godina, ali ne puno. Zbog svega ovoga govorimo o dečijim ego stanjima u množini.

 
Roditeljsko ego stanje  

Roditeljsko ego stanje predstavlja sliku unutrašnjeg doživljaja naših roditelja ili staralaca kada smo bili deca.

Kao deca mi vidimo svoje roditelje, njihove roditelje i druge nama značajne osobe iz naše tada ograničene perspektive (recimo, tata je bio stalno ljut, ali mi nismo mogli da znamo da je to zato što je imao problema na poslu i strahovao da ne izgubi posao) i mi smo to povezivali sa sobom ( kao dete osećao sam sve vreme da je tata ljut na mene i to je sigurno zato što nisam ispunio njegova očekivanja a ne zato što ia problema na poslu). To se dešava jer deca još uvek nemaju kognitivnu sposobnost da se decentriraju, odnosno da ne vide sebe kao centar sveta. Tako je ova ograničena perspektiva kroz koju smo videli naše roditelje postala kao matrica koju čuvamo u sebi. U TA terminima, mi introjektujemo naše roditelje i čuvamo u sebi njihovu psihološku kopiju za buduća dešavanja.

 Često nam ovo pomaže da usvojimo korisna pravila, saznanja o svetu, kako da se brinemo o sebi i drugima, itd. Međutim, ako su nam roditelji dali "pogrešne" informacije, ili živeli sami po ne baš upotrebljivim pravilima, mi introjektujemo nešto od čega nemamo puno koristi kasnije u životu. Na primer, vaša majka je puno radila i sada kao odrasli vi osećate da nije u redu na neki način da uzmete godišnji odmor ili da se odmarate kod kuće. Roditeljske stavove obično usvajamo u celini i ne razmišljamo svesno da li se mi slažemo sa pravilima koje smo dobili od roditelja. Roditeljeske poruke mogu biti prevaziđene jer se društvo vremenom promenilo ( kao npr. ideja naših baka da žene treba da budu lepe i tihe). Roditeljeske poruke često mogu biti i veoma štetne. Na primer, roditeljsak poruka da "nikada ništa neće postati od tebe", iako izgovorena u besu, može da oteža osobi da uspe kada odraste. Takođe roditeljsko ego stanje može da se doživi kao unutrašnji kritikujući glas koji komentariše sve što radimo ( na primer: ništa ne valjaš, nikada nećeš uspeti, to nije dobro, što ne uradiš ovako, ti to ne možeš, ti si glup, ti si beskoristan, i tako dalje, i dalje , i dalje i dalje ...).

Roditeljske poruke mogu se otkriti kada se umirite i obratite pažnju na ono što vam se dešava u glavi. Sve misli koje čujemo a počinju sa "ti moraš" ili "ti treba" potiču iz Roditelja. U Roditelja obično ulazimo posebno kada rezimiramo stvari, dajemo uopštene izjave o svetu ili brinemo o sebi ili drugima. Takođe možemo ući u Roditelja potpuno i ponašati se, misliti i osećati kao mama ili tata. Glasovi nam se mogu izmeniti, zajedno sa govorom tela, mimičnom ekspresijom i unutrašnjim iskustvom ( Da li ste ikada čuli sebe da govorite svom detetu ili partneru ono što bi rekli vaši roditelji). Ljudi oko nas mogu primetiti ovu promenu i reagovati na nas adekvatno tome.

 Ako osećate da vam poruke ili obrasci ponašanja iz vašeg roditeljskog ego stanja smetaju kao odrasloj osobi, možete da promenite ovaj psihološki materijal i da ga osavremenite. Ovaj proces nazivamo "dekontaminacija Roditelja". Ponekad je dovoljno da uočimo sva automatska pravila po kojima živimo i da prosto odlučimo da ih se više ne pridržavamo. Na primer, možete odlučiti da ne sledite sliku idealne žene koju vam je dala baka, i da se ne držite njenih pogleda na muški svet, i odlučite da je ok za vas da se ponašate drugačije.

Ponekad može biti jako teško osloboditi se roditeljskih poruka jer su povezane sa puno elemenata u dečijem ego stanju, koje vi u detinjstvu doživlajvate kao stvarne. U ovom slučaju možete da razmislite da potražite stručnu pomoć psihoterapeuta. Ovo bi bio najbrži put da se starih poruka i dozvolite sebi da živite po sopstvenim pravilima.

 
Dečije ego stanje(a)

Važno je zapamtiti da nam je nega i pažnja sa kojom smo odgojeni u detinjstvu omogućila da odrastemo u funkcionalne odrasle i ova iskustva su integrisana u našem odraslom ego stanju. Ali ono što je preostalo u dečijem ego stanju su sva iskustva koja su izazivala anksioznost, tugu, bes, stid i ostala iskustva koja još uvek nismo prevazišli. Ovi zaostaci mogu biti raspoređeni duž linije razvoja ili grupisani oko određenih događaja.

Na primer, pretpostavimo da i dalje imate osećanje ljubomore i napuštenosti koji ste imali kada ste sa četiri godine dobili mlađu sestru. Možda je to zato što vas je mama otpravila kod bake kad je rođena vaša sestra sa zdravstvenim problemima. Ova osećanja i sa njima povezano razmišljanje i obrasci ponašanja će biti sačuvani u vašem pamćenju na nivou funkcionisanja četvorogodišnjeg deteta. Danas, svakako, mogu da budu pobuđena kad vaš partner izađe sa prijateljima, jer ova situacija grubo podseća na onu koju ste imali sa četiri godine. Kao proizvod toga, kad god vaš partner izađe sam, vi se ponašate kao kada ste imali četiri godine, noseći se sa veoma pretećom i opasnom situacijom.

U našem dečijem ego stanju postoje različiti nerešeni problemi i razvojni nivoi koji nisu dovršeni. Recimo da još uvek imate problem koji ste iskusili sa četiri godine. Kasnije ste iskusili poteškoće dok ste se borili da se uklopite i pripadate grupi vršnjaka kad ste krenuli u školu sa sedam godina. Posle više godina, kao tinejdžer, opet osećate probleme sa uklapanjem kada dođe do stvaranja odnosa sa suprotnim polom ( ili koji vas već privlači). I danas se možete osećati kao nesiguran tinejdžer kada pričate sa nekim ko vas fizički privlači, kao i da pokazujete u svom ponašanju znake stidljivosti i da govorite sebi da se iovako nikada neće zainteresovati za vas, pa zašto se i truditi i zvati ih da izađete.

Još jedan primer: danas, kada dođete u novu grupu ljudi na poslu, vi se vrćate na vaše probleme sa uklapanjem koje ste imali kada ste napušteni sa šest godina i možete osećati da niste dobrodošli ko deo zajednice. Možete ponovo imati ista uverenja koja ste oformili kao šestogodišnjak i možete pokušati da se nosite sa situacijom na isti način kao i tada. Na primer, pretpostavimo da ste sa šest godina odustali od borbe i povukli se. Ovome možete biti skloni i danas. Ili ste možda naučili da budete klovn razreda i budete prihvaćeni na taj način. Ova strategija može vam biti od koristi i danas u nekim okolnostima, ali postoje radna mesta na kojima je to neprihvatljivo. I naravno, kad god vaš partner izađe, i ste i dalje ljubomorni i razmišlajte da oni mogu pobeći sa nekim drugim.

Materijal koji čini vaše dečije ego stanje je potpuno individualan i zavisi od vaše lične istorije. Takođe zavisi kakvog ste temperamenta bili kao dete i podrške koju ste imali. Svako dete nalazi različita rešenja za ono što njemu treba. Danas, posle mnogo godina, možete osetiti da se nekada potpuno prebacite u dečije ego stanje zbog stresa ili određene situacije koja vas pogađa. Možete osetiti i blagi uticaj dečijeg ego stanja, na primer, imate neprestan osećaj nesigurnosti u vezi iako znate da je sve u redu.

Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

Pitajte psihoterapeuta

Anketa

Da li ste bili na psihoterapiji?

Prijavite se na našu e-mail listu da biste dobili obavestenja o novim tekstovima: