Depresija - kako da borba s njom bude uspešna?

google-site-verification: google1ee201b825466773.html

Ocenite ovaj članak:

Nekako se reč depresija, odomaćila u našem rečniku. Vrlo često u autobusu, u raznim čekaonicama, na
pijaci i drugim raznoraznim mestima čujem: ''ona je depresivna'', ''ovo vreme je depresivno'', ''uhvatila me neka depresija'', ''imam depresivne misli'' itd. Ljudima koji znaju šta je depresija, čini se da se ta reč olako izgovara u najrazličitijim situacijama. Da, teška je to reč. A teška je zato što se odnosi na tešku bolest. Depresija je bolest koja može završiti i smrtnim ishodom (čitaj: samoubistvom) ukoliko se ne prepozna i ne leči.

Depresija jeste poremećaj raspoloženja u okviru koga se javljaju sledeći simptomi: gubitak interesovanja i potrebe za uživanjem, bezvoljnost, obeshrabrenost, potištenost, umor, osećanje tuge, beznadežnosti, manje vrednosti, krivice i praznine. Ali ne samo to, vrlo često iza nekih drugih simptoma npr. hipohodnrije, opsesivnih misli i radnji, paničnih napada, sumanutih i precenjenih ideja, brige za lep izgled i zdravlje itd., stoji depresija kao uzrok. Takođe, niko nije izuzet iz mogućnosti da oboli od depresije. Različite životne okolnosti (gubitak posla, smrt bliske osobe, emotivni ili ekonomski krah itd.) i psihički najstabilnije osobe mogu uvesti u depresiju.

Međutim, nije sve tako crno! Depresija je bolest koja se uspešno leči, što farmakoterapijski (lekovima), što psihiterapijski (razgovorom) a najbolje rezultate dala je kombinacija ova dva. Ključno je da osoba kod sebe prepozna simptome depresije, javi se psihijatru ili psihoterapeutu i što pre započne terapiju.

Ali, borba protiv depresije nije boks meč u kom se protivnik dobija nokautom u prvoj rundi, borba sa
depresijom je boks meč sa teškim protivnikom koji se dobija na poene posle dvanaest rundi. Nastaviću
bokserskim rečnikom, bitno je da u toj borbi, u tom ringu, ne budete sami već da imate dobrog trenera u uglu koji će vas pravilno uputiti kako i kad treba da zadate udarac i kako da protivnikove udarce istrpite lakše. Taj trener u ringu je jedan od ključnih igrača, to je psihijatar ili psihoterapeut koji zna kako se pobeđuje depresija, zna uzroke, zna terapiju. Ipak, od vas najviše zavisi. Slušajući savete trenera, idete iz runde u rundu postepeno savladavajući protivnika, u toj borbi primite mnogo teških udaraca, nije lako, ali kako se bliži dvanaesta runda (kraj borbe), sve je lakše i lakše, tako da negde u devetoj se već osećate toliko moćno da postajete nestrpljivi (protivno savetu trenera), mislite da ste sad sposobni da nokautirate protivnika jednim udarcem a onda se iznenada vi ponovo nađete na podu, brzo se oporavljate (uz savete trenera) i u naredne dve-tri runde potpuno neutrališete i pobedite protivnika.

Psihoterapija depresivnih osoba zahteva strpljenje kako depresivne osobe tako i psihoterapeuta. Poverenje u psihoterapeuta i u uspeh lečenja je jedna od najbitnijih stavki u borbi jedne osobe sa depresijom.

Ispričaću jedan primer iz prakse. Žena, stara 34 godine javila se na psihoterapiju. Nije udata, bez partnera, nema dece, ima stalno zaposlenje, finansijski nezavisna. Za sebe kaže da je ceo život melanholična, a već tri godine unazad primećuje depresivnu simptomatologiju kod sebe. Bilo ju je sramota da ode kod psihijatra, zato je pokušavala na razne načine sama da se bori protiv depresije. Dosta je čitala iz knjiga samopomoći, išla na različite life couch kurseve, čak se, u nekom trenutku, obrela i u nekoj sekti. Ništa nije pomoglo. Na prvom sastanku me pitala kad da očekuje da će joj biti bolje i da li je u njenom slučaju uopšte moguće izlečenje. Ispričao sam joj moju priču o boks meču, nakon čega se nasmejala i krenuli smo u borbu. Kasnije mi je rekla da joj je i od tog prvog razgovora bilo znatno bolje. Prvi put je nekom mogla iskreno da se izjada, da kaže šta joj je na duši, da je neko sasluša, da neko čuje njenu priču. Čak je mislila da je taj razgovor sve što joj je trebalo svih tih godina ali je ipak nastavila da dolazi na terapiju. Ja bih rekao da je to početno poboljšanje stanja posledica toga što se ona tim razgovorm oslobodila određenog kvantuma boli koji se duži niz godina skupljao. Taj početni dobar osećaj je čest kod psihoterapije depresivnih osoba ali tu borba sa depresijom tek počinje, problem nije rešen i pored toga što se osoba trenutno dobro oseća. Nakon toga usledili su meseci kada je i raspoloženje padalo, depresija je pokazivala svoje pravo lice ali niko od nas nije ni pomišljao na odustajanje. Tokom terapije, tj. tokom borbe sa depresijom, našla je partnera sa kojim je danas u braku i ima dvoje dece, a na poslu je dostigla zavidan položaj, i dalje napreduje. Danas je ophrvana sa mnogo više svakodnevnih problema koje savremeni život sa sobom nosi ali te probleme više ne obrađuje depresivno, već zdravo i na pravi način. Već neko vreme viđamo se samo povremeno, tokom tih razgovora često sa osmehom konstatuje, citiram: ''Nokautirala sam depresiju!'', a ja joj uvek odgovorim opreznim smeškom koji može da znači i da i možda.

Pitajte psihoterapeuta